Dvadesetpetogodišnji vaterpolista Partizana Nikola Rađen uspeo je da ostvari na sportskom i privatnom planu ono o čemu mnogi njegovi vršnjaci mogu samo da maštaju. Deo je tima reprezentacije koja je zvanično najbolja na svetu, skoro dve godine je u skladnom braku s atraktivnom suprugom, dve godine starijom pevačicom Anom Rađen i ima dve preslatke ćerkice, jednoipogodišnju Ninu i sedmomesečnu Teu, koje su njegovom životu dale potpuno novi smisao. U iskrenom intervjuu za Story, samo nekoliko dana nakon osvajanja Svetske lige, Nikola otvoreno priča o nesuglasicama u braku, odrastanju svojih ćerkica i priznanje odakle crpe snagu za maestralne sportske podvige koji mu, uprkos čestim razdvajanjima od svojih dama, ne narušavaju porodični mir.
Story: Do polovine septembra vi ste otac na službenom putu. Kako se to odražava na porodične odnose?
- Svaki slobodan trenutak provodim kod kuće sa porodicom, ali raspored je takav da ću do pomenutog perioda zaista biti odsutan. Sve je to jako naporno. U poslednje vreme stariju ćerku Ninu vodim u poštu, banku, kafić, svuda gde u datom trenutku imam obaveze jer želim da na taj način barem malo više vremena provodim s njom. Tea je još mala i van svog doma ne mogu da se izborim sa dvoje dece, tako da za sada samo Ninu vodim sa sobom.
Story: Koliko je vašoj supruzi od pomoći dadilja koju ste unajmili?
- Dadilja nam zaista mnogo pomaže i bez nje jednostavno ne bismo mogli. To nije nikakav hir, već istinska potreba dvoje zaposlenih ljudi s ovoliko obaveza koliko ih Ana i ja imamo.
Story: Da li je tačno da vaša jednoipogodišnja ćerka Nina već uveliko navija za tatu ispred malog ekrana?
- Da, prepoznaje me na televiziji i raduje se kad dam gol. Ona je tatina slika i prilika. Kada se vratim s puta, raduje se, ali ume i da se postidi i potom počne da mi pokazuje šta je novo naučila da radi po stanu. Tek kasnije se opusti i počne da se igra.
Story: Na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu imali ste premijeru tetovaže posvećene starijoj ćerki. Hoće li novi tatu s Teinim imenom biti urađen do Evropskog prvenstva?
- Hoće i nadam se da ću do tada stići da se istetoviram. Uveliko me svi pitaju na koje ću mesto staviti Teino ime i to će se uskoro videti.
Story: Jeste li ponosni na to što je vaša supruga veoma brzo nakon drugog porođaja vratila svoju devojačku liniju?
- Moja žena stvarno napreduje i svaki put kada je vidim, sve je vitkija, ali to se ne dešava pod mojom presijom. Iako je savetujem da trenira, ona želi da to ostvari na teži način pa gladuje jer nema naviku da vežba. Ipak, kad sam kod kuće, mnogo više jede nego dok sam odsutan.
Story: Ana vas je, između ostalog, osvajala i svojim kulinarskim umećem. Udovoljava li i sada vašim gurmanskim prohtevima?
- Deca su joj, naravno, prioritet i kada je reč o spremanju hrane pa uglavnom oboje njima podređujemo svoje želje i apetite (smeh).
Story: Koliko se vaš odnos sa suprugom promenio otkako ste dobili decu?
- Drugačije je nego što sam zamišljao. Nije sve tako opušteno, bezbrižno i lagodno kao dok smo se zabavljali, ali navikli smo se na velike obaveze koje imamo oko dvoje dece. Iako smo mladi roditelji, zaista uživamo u roditeljstvu.
Story: Kako rešavate nesuglasice u braku?
- Mnogo razgovaramo o svemu. Normalno je da imamo nesuglasice kao što ih imaju i drugi bračni parovi i sigurno bi nam bez toga bilo dosadno. Obično se osamimo i o svemu razgovaramo u četiri oka. Nekad ti razgovori traju kraće, drugi put duže, jednom su lakši, desi se da budu i teški, ali na kraju se sporna situacija uvek reši na najbolji mogući način.
Story Koliko to što se fizički praznite na terenu pomaže da mirno rešavate probleme u kući?
- Dok još nismo dobili Teu, kod kuće me je dočekivao Ninino nasmejano lice. Sada je tu još jedan osmeh više. Čak i kada sam iscrpljen i izmoren, baterije punim kod kuće igrajući se sa ćerkama, pa često tako svi zajedno zaspemo. Ja umoran od treninga, a one od igre sa mnom. (Smeh)
Story: Jeste li klupsku karijeru podredili porodičnom životu, budući da i dalje igrate u Srbiji?
- Pogodila se takva situacija i produžio sam ugovor sa Partizanom. Bio sam blizu da pređem u inostranstvo, ali sigurno nam je ovako lakše jer ćerke ne moraju da menjaju govorno područje i idu u strane školice. Ugovor sa Partizanom potpisao sam na još godinu dana, a da li ću nakon toga otići van zemlje, zaista ne znam. Priroda posla mi je takva da idem tamo gde mi ponude bolje uslove.
Story: Pogađa li vas to što je država Vaterpolo savezu prepolovila budžet za pedeset odsto, a jedina ste reprezentacija koja je pod zastavom Srbije osvojila evropsko i svetsko zlato?
- Nažalost, to je tako uprkos uspesima koje postižemo. U toj situaciji zaista se borimo za preživljavanje na nivou cele reprezentacije. U stvari, preživljavamo na osnovu rezultata koje postižemo jer se u našem sportu ceni samo osvojeno zlato.
Story: Nedavno je u jednom časopisu osvanuo Anin intervju s naslovom: Pre udaje nisam znala da su vaterpolisti loše plaćeni! Smeta li vam to što je pevačka profesija vaše supruge isplativija i popularnija?
- Moja supruga nije rekla ništa pogrešno, ali novinar je to loše protumačio i izvukao iz konteksta. Zabolelo me je i zasmetalo mi jer mi se čini da izostaje poštovanje prema činjenici da smo svetski prvaci u vaterpolu, a pored toga preživljavamo kao i svaka druga porodica u Srbiji. Iz tog naslova deluje kao da ja živim na Aninoj grbači, što nema veze s istinom.
Story: Kako vaša muškost podnosi to što ste u jednom delu javnosti popularni i kao muž Ane Kokić?
- Kada sam nedavno, povodom učešća na Svetskoj ligi u Nišu, gostovao na njihovoj televiziji, voditeljka s kojom sam vodio razgovor isključivo o sportu, pitala me je jesam li popularniji od svoje žene. Rekao sam joj isto što ću reći i sada. Naša popularnost ne može da se poredi jer se ona bavi profesijom koja je u Srbiji popularnija od moje. Kao neko ko je iz sveta sporta, pored nje sam izbio u prvi plan i u estradnim temama. Čak mislim i da me više ljudi zna kao supruga Ane Kokić ili onog vaterpolistu, supruga Ane Kokić.
Story: Kako onda objašnjavate to što su mediji vrlo brzo prihvatili Anino novo prezime?
- Možda je to zato što je vaterpolo reprezentacija u poslednje dve godine imala više uspeha i čitava nacija je saznala imena vaterpolista. Ali, i dalje tvrdim da me većina zna kao Aninog muža i nije me sramota. Naprotiv, uživam u tome.
Story: Je li vam Ana ikad priznala da li je, pre svega, pala na vaš fizički izgled?
- Kada me je videla u klubu u kom smo se upoznali pre tri i po godine, rekla mi je samo da sam joj sladak i kako je morala da mi priđe. Toliko znam, ostalo ćete morati nju da pitate. Znam samo da sam te večeri nosio majicu i pantalone. Nije me odmah videla bez majice, pa ne znam u kojoj meri je fizički izgled bio presudan da me zavoli (smeh).
Story: Jeste li u Niš otišli s nadom da ćete osvojiti Svetsku ligu?
- Nismo otišli s predumišljajem da ćemo biti prvi. Otišli smo da damo maksimum na svakoj utakmici i osetimo puls ekipe koja je imala samo dvadeset dana za pripreme. Svakako da se od nas kao svetskih prvaka očekivalo da opravdamo očekivanja nacije, naročito zbog toga što smo igrali na domaćem terenu.
Story: Iako ste na svetskom tronu kao prvaci, kako to da vas uspeh nije poneo pa se niste uobrazili?
- Nemamo razloga da se uobrazimo i šta to uopšte znači kad nekog slava ponese? Za uspeh smo se mnogo borili i ostvarili ga bez ičije pomoći, a iza rezultata stoje uporan rad i razna odricanja.
Story: Smeta li vam kada publika i mediji uzdižu fudbalere do nebeskih visina, bez obzira na to što su njihovi rezultati minorni u odnosu na vaše?
- Fudbal i vaterpolo su dva različita sveta jer iza fudbala, kao najvažnije sporedne stvari na svetu, stoji neuporedivo veća svetska mašinerija novca i globalnog marketinga. Najnoviji primer je Svetsko prvenstvo i pompa koja je u medijima pravljena oko odlaska naše reprezentacije u Južnoafričku Republiku, za razliku od činjenice da je Svetska vaterpolo liga koja se čak i održavala u našoj zemlji, prošla gotovo neprimećeno. Ali, to nije slučaj samo u Srbiji, nego i svuda u svetu ako se uporedi odnos ljudi prema vaterpolu i fudbalu.
Story: Kako vam se činio Niš kao grad domaćin Svetske lige?
- Tribine su bile pune ljudi koji su živeli za vaterpolo. Izuzetno smo se prijatno osećali i ljudi na ulici bili su za nas puni reči hvale. Zaista su odlično ugostili i nas i ostale reprezentacije.
Story: Ima li u vaterpolu čudotvornih isceliteljki i sastavljanja timova prema astrološkim prognozama kao u fudbalu?
- Ne, imamo fizioterapeuta koji brine o nama i tim se ne sastavlja prema trenutnom položaju nebeskih tela (smeh).
Story: Kako se psihički pripremate za Evropsko prvenstvo, koje krajem avgusta počinje u Zagrebu?
- Biće to u potpunosti drugačija priča od ove u Nišu. To će za nas biti šlag sezone. Očekivanja su velika, kako naša, tako i ostalih ekipa. Hrvatska je na neki način favorit zbog domaćeg terena.
Story: Hoće li na vas uticati provokacije sa tribina, ukoliko ih bude, kao sada kada je u Nišu grupa crnogorskih navijača na nacionalnoj osnovi vređala vašeg saigrača Andriju Prlainovića?
- Takve stvari je nemoguće ne osetiti u bazenu. Neprijatno je to što se dogodilo Andriji i pomalo je pokvarilo celokupnu sliku finala Srbija – Crna Gora. U Zagrebu će sigurno biti provokacija, ali ne verujem da će atmosfera biti previše naelektrisana jer ne igramo na Hrvatskom primorju, koje je po tom pitanju ekstremnije. Ipak, davno smo postali profesionalci koji uspešno prevazilaze takve situacije, a nekada nam je to i dodatna motivacija za postizanje uspeha.
Nikola Rumenić
