Kada se 5. avgusta 1962. godine svetom pročula vest da je u trideset šestoj godini preminula slavna glumica Merilin Monro, njeni obožavaoci nisu mogli da poveruju da nikada više neće videti damu koja je preko noći postala simbol ženstvenosti 20. veka. Od tog dana, kontroverze i skandali vezani za njen ljubavni život, ali i njenu smrt, punili su stranice svih svetskih medija. Danas, osamdeset četiri godine od njenog rođenja, javnost ne prestaje da se interesuje za nju i njenu tužnu sudbinu. Dok su je jedni doživljavali kao bludnicu bez morala i bez straha od bilo koga i bilo čega, drugi su je videli kao krhku i naivnu devojku koja je uvek bila samo nesrećno zaljubljena. Ipak, najveća misterija bila je vezana za njenu romansu sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džonom Kenedijem koga su kasnije mnogi krivili i za njenu smrt. Njih dvoje su se upoznali dok je ona bila u braku sa Džoom DiMađom, a Kenedi bio tek kandidat za ulazak u Senat. Ljubav među njima rasplamsala se neverovatnom brzinom, nakon čega su počeli krišom da se viđaju u Njujorku. U međuvremenu, Merilin se razvela od Džoa, a kada je Kenedi postao predsednik, ona se 1956. godine udala za dramaturga Artura Milera. Taj brak je samo nakratko prekinuo njenu vezu sa predsednikom, a nakon što je doživela i spontani pobačaj i saznala da zbog endometrioze više nikada neće moći da ima decu, počela je njena golgota. Iako se osećala nesrećno i sve više tonula u depresiju, to nikada nije želela da prizna, a jedini spas nalazila je u susretima sa svojim voljenim Džonom.
- Nije lako kada saznate da nećete imati decu. To je beskrajna bol koju sam prihvatila. Jednostavno, majčinstvo mi nije suđeno, a život mora da ide dalje govorila je Merilin dok je na svaki poziv novoizabranog predsednika trčala u njegov zagrljaj i bezrezervno mu se predavala, iako je duboko u sebi znala da se on nikada neće razvesti od svoje supruge Žakline - Džeki Kenedi, pošto bi mu to ugrozilo popularnost.
Ipak, iako je otvoreno pokazivao simpatije koje je gajio prema plavokosoj glumici i sve češće je pozivao na druženja u javnosti, predsednik je odlučio da svoju naklonost podeli i sa drugim damama. Merilin, inače emotivno nestabilna, njegove avanture teško je podnosila pa je počela da se oseća napušteno. Saznanje da ju je odbacio jedini čovek kojeg je volela, a kojeg nije mogla da ima, dovelo je do toga da je svoju tugu počela da utapa u alkoholu i drogi. Naposletku je smeštena u psihijatrijsku kliniku gde je probala da se izleči od svojih mračnih opsesija, ali je po dolasku kući ponovo nastavila da se viđa sa prvim čovekom Amerike.
- Da li izgledam srećno? Kažem vam da me u detinjstvu niko nije želeo. Ja sam usamljena devojka sa idejom da se probudim i nađem način kako da san postane stvarnost. Ja sam Merilin Monro, a ovo je moja priča o Pepeljugi - rekla je Merilin novinarima prilikom izlaska sa psihijatrije.
Događaji koji su usledili obavijeni su velom tajne. Samo nedelju dana pre nego što je umrla, Merilin se pijana poverila svom prijatelju Frenku Sinatri da je shvatila da je za Kenedija bila samo telo. Tog kobnog dana u jedanaest časova ujutru njeno telo pronađeno je u sobi hotela Beverli Hils, a policija je dala saopštenje u kome je pisalo da je holivudska diva Merilin Monro izvršila samoubistvo. Kasnija rekonstrukcija ovog događaja pokazala je sasvim suprotno. Vozač kola hitne pomoći tvrdio je da je gospođicu Monro zatekao u komi, da su pokušavali da joj pomognu, ali da su nakon injekcije koju joj je dao njen psihijatar mogli jedino da proglase njenu smrt. Istog dana tužilac Frenk Hogan zaplenio je snimke koji nedvosmisleno potvrđuju da je te noći, kada je Merilin umrla, Robert Kenedi, Džonov brat, bio u njenoj sobi. Posle mnogobrojnih nagađanja prava istina o njenoj smrti nikada nije obelodanjena.
Aleksandra Dimitrijević
