Nakon teške povrede Ahilove tetive, tridesetčetvorogodišnji fudbaler španske Sevilje i naš reprezentativac Ivica Dragutinović operisan je prošlog ponedeljka u Finskoj, a za Story ekskluzivno otkriva da će se nakon oporavka posvetiti osmišljavanju venčanja sa Belgijankom Selin, s kojom u nevenčanoj zajednici ima ćerke Elenu i Saru. Njegov brzi odlazak u finski grad Turku, kod popularnog doktora Sakarija Orave, sprečila je vulkanska prašina nad Evropom, pa je operacije tetive podvrgnut s malim zakašnjenjem.
- Trebalo je da budem operisan dva dana ranije, ali su aerodromi bili zatvoreni. Nakon operacije 26. aprila odmah sam se vratio u Španiju na otkrivanje skulpture mom pokojnom prijatelju Antoniju Puerti, na našem trening centru, gde je i škola mladih za fudbal ponela njegovo ime – rekao je za Story Ivica i objasnio kakve mu je savete dao lekar.
- Doktor Orava je prezadovoljan operacijom s obzirom na to da je deo tetive u potpunosti pukao. Rekao mi je da se nada kako ću nakon tri meseca moći normalno da treniram. On je izuzetno pozitivna ličnost i za slične povrede najbolji doktor u Evropi. Pre mesec dana operisao je Dejvida Bekama koji je imao isti problem kao i ja. Od petka nosim elastični zavoj i koristim specijalnu čizmu unutar koje noga stoji pod raznim uglovima, a položaj se menja na sedam do deset dana kako bi se operisana tetiva postepeno oporavila – priča Ivica i otkriva kako je psihički podneo činjenicu da zbog pomenute povrede neće igrati na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se održava u Južnoafričkoj Republici.
- Nažalost, ovo što mi se desilo sastavni je deo našeg posla i to sam morao da prihvatim. Jedini način da izađem iz ove situacije jeste da razmišljam pozitivno. Samo tako ću moći brzo da se oporavim, kao i uz poštovanje saveta koje mi je dao hirurg. Bilo mi je teško prvih dan, dva nakon povrede, ali ubrzo sam shvatio da je to realnost i da od mog igranja na Svetskom prvenstvu nema ništa. Hvala svima koji su mi pružili podršku i pomogli da se pomirim s tom činjenicom, počevši od prijatelja, rodbine, saigrača i nadležnih u FSS-u – kaže Ivica koji je ipak najbitniju podršku dobio od svoje nevenčane supruge, Belgijanke Selin, s kojom ima ćerkice, dvoipogodišnju Saru i četvoroipogodišnju Elenu.
- Selin mi je najveća podrška, a otkako sam se povredio, kod kuće uopšte nismo sami. Stalno mi u posetu dolaze prijatelji i saigrači iz Sevilje. Inače, sve ostale porodične aktivnosti dešavaju se uobičajeno, Elena ide u obdanište od osam ujutro do četiri po podne, a Sara je kod kuće već od jedan. Njima najviše smeta kada odem na putovanje po nekoliko dana i tada stalno zapitkuju Selin gde sam – kaže Ivica i otkriva da nakon što se oporavi planira venčanje sa svojom dragom.
- Nismo pravili ni planove o potomstvu, a pošto se u našem odnosu sve odvija spontano, tako će najverovatnije biti i sa proširenjem porodice. Kada je reč o venčanju, voleo bih da se ono desi uskoro i da tog dana na okupu budu svi moji prijatelji i dragi ljudi. Još biram pravi trenutak za to jer je veoma teško prirediti takav događaj dok se profesionalno bavim fudbalom. Sigurno ćemo se venčati u crkvi, a za čin sklapanja građanskog braka nemam posebnu ideju. Najbitnije mi je versko venčanje, pošto su Selin i deca pravoslavci. Selin je zbog mene promenila veru i deca su krštena po pravoslavnim običajima, tako da ćemo sigurno upriličiti crkveno venčanje – završava uvek dobro raspoloženi Ivica.
Nikola Rumenić
