Konačno malo odmora i za mene. Nekoliko dana ću odmarati i lagano trenirati, proslaviti praznik – Uskrs sa porodicom, a zatim odlazim u Čarlston – Južna Karolina, gde me čeka prvi turnir na šljaci u 2010. Volim da igram na šljaci, volim da igram u Čarlstonu, gde je šljaka zelena, a ne crvena kao što je slučaj na svim drugim turnirima širom sveta. Pre tri godine osvojila sam ovaj turnir i to je jedan od trenutaka u karijeri koji nikada neću zaboraviti. Ne samo zbog toga što sam na kraju podigla pobednički pehar, već i zbog toga što sam u polufinalu protiv Venus Vilijams, u taj breku trećeg seta gubila 5:1 i uspela da vežem šest uzastopnih poena koji su mi doneli pobedu i ulazak u finale. Finale sam dobila lako protiv Safine 6:2, 6:2, ali i taj dan je bio za pamćenje.
Pred sam početak meča znali smo da u Čarlston stiže oluja, koja preti da sve polomi i raznese. Izašle smo na teren, vetar je bio jak toliko dan nam je otežavao ne samo igru već i disanje, ali srećom uspela sam brzo da završim taj meč. Odmah po uručenju nagrada, sela sam u džip i satima smo se vozili do Atlante, gde sam ušla u avion za Sofiju. Nakon višečasovnog leta stigla sam u prestonicu Bugarske gde su me čekali ljudi iz Teniskog saveza Srbije i Fed kup tima naše zemlje, odakle smo dalje kombijem otišli u Plovdiv gde nas je čekalo ušešće u Fed kup takmičenju prve grupe Evro-afričke zone. Pred nama, Fed kup timom Srbije je sećam se bila takmičarska nemoguća misija, ali uspeli smo tada da uradimo nešto u šta niko nije verovao, osim nas samih. Nakon petodnevnih borbi bili smo jedna od dve ekipe koje su, od 16 koliko se tada takmičilo u Plovdivu, uspele da uđu u plej of za popunu Svetske B grupe. Odigrala sam tada za četiri dana 16 setova, što niko to do sada nije uradio, bilo je iscrpljujuće i to nikada neću zaboraviti, ali bez obzira na sve to će ostati jedan od nezaboravnih trenutaka u mojoj karijeri u dresu Srbije.
Raspisala sam se o vremenima prošlim, ali to je nešto što volim da podelim sa vama. Reprezentacija je za mene svetinja i sve mečeve koje sam odigrala za Srbiju, a odigrala sam ih 38 do sada, odigrala sam srcem, do poslednjeg atoma snage.
Iste 2007. godine u kome sam osvojila Čarlston i igrala u Plovdivu za reprezentaciju, te iste godine smo i igrali čuveni meč u Košicama protiv Slovakinja. Odigrala sam samo jedan meč tada, jer sam u susretu sa Cibulkovom doživela povredu, popucala su mi vlakna na levoj butini, igrale smo tri sata i 32 minuta, na kraju ni sama ne znam kako sam smogla snage da odigram poslednja dva poena i dobijem taj meč. Slovakinje su nas dočekale u prepunoj Steel Areni, u pakelnoj atmosferi u kojoj smo nažalost i sagoreli.
Nakon tri godine, mi smo dobili šansu da im se revanširamo za poraz, ali i da mi njima pokažemo kako Srbija navija, voli i bodri svoje devojke. Neće nam biti lako 24. i 25. aprila 2010. u Areni, igraćemo u oslabljenom sastavu, bez Ane Ivanović, koja je odustala zbog loših partija koje trenutno pruža, pokušaćemo sve kao i do sada, pa šta bude biće.
Jedino je sigurno da ću ja dati sve od sebe, tako da se nadam da ću motivisati svoje saigračice da zajedničkim snagama stignemo do velike pobede, do opstanka Srbije u Svetskoj A grupi. Cela ekipa bi bila presrećna kada bi Ana svojim prisustvom, bez obzira na njeno ne igranje, podržala sve nas, jer bi to igračicama mnogo značilo.
Sada ono što je najlepše - želim vam Srećan Uskrs! Lepo se odmorite, uživajte u društvu svojih najmilijih, a 24. i 25. aprila 2010. dođite u Arenu da svojim prisustvom pomognete našoj reprezentaciji.
Voli vas vaša JJ – piše na svom sajtu nabolja srpska teniserka.
