Prateći znakove pored puta, novinarka i nekada jedan od najslušanijih glasova Radio Beograda, Divna Karleuša, pronalazila je rešenje za svaki životni problem. Iz svake nove bitke izlazila je ako ne s osećajem pobede, onda bar spokoja i mira. Nije se ljutila na sudbinu što joj je bol servirala možda i češće nego radost i u teškim situacijama nije u drugima tražila krivca. Učeći na svojim greškama, danas u pedeset drugoj godini za sebe tvrdi kako je srećna žena. Pre svega je ponosna na to što je od svojih ženskih predaka nasledila večitu borbu za ljubav. Upravo ju je ta osobina, nakon nimalo lakog odrastanja bez oca kraj majke i mlađe sestre, odvela pred oltar sa policijskim inspektorom Draganom Karleušom, s kojim je dobila ćerku, danas slavnu pevačicu Jelenu Karleušu. Od ideje da preveliku ljubav prema svojoj mezimici ne podeli s drugim detetom, poznata novinarka godinama nije odustajala sve dok nije dobila unuke. Znanje i talenat da proceni veliki muzičku hit, Divna je iskoristila pomažući brojnim uspešnim pevačima, ali i utičući na razvojni put svoje jedinice. S obzirom na to da se rano razvela, trudila se da svojoj ćerki nadoknadi sve ono čega je ona kao mala ostala uskraćena prerano izgubivši oca.
- Rođena sam u Sloveniji, a jedno vreme živeli smo u Zagrebu i Puli. Tata je kao vojni pilot često dobijao prekomande, ali uvek smo se vraćali u Zemun, gde je zapravo oduvek bio moj dom. Naime, moj otac Jurij bio je Slovenac, a majka Darinka iz Doboja. Upoznao ih je u Zagrebu mamin brat koji je takođe bio pilot. Počeli su da se zabavljaju, a ubrzo su organizovali i skromnu svadbu. Do kraja života mama je čuvala nisku bisera, jedini nakit koji je imala na venčanju – prepričava Divna, ponosna na svoje mešovito poreklo koje vuče korene iz lepe ljubavne priče.
- Majka moje prababe bila je aristokratskog porekla, ali se zaljubila u jednog Crnogorca, radnika, koji je zbog voljene žene promenio veru. Iako je anatemisana od svoje porodice, pustila je da ljubav pobedi. Inače, mama je ostala bez svoje majke 1941. godine, a za vreme NOB-a poginula su joj skoro sva braća i sestre. Nažalost, ni nje od pre šest godina više nema – setno govori novinarka, iz čijeg sećanja nikada ne može da se izbriše trenutak kada je kao desetogodišnja devojčica ostala bez oca.
- Kao da je bilo juče. Po mene je u školu došla komšinica da me vodi kući jer je tata, navodno, slomio nogu. Hodala sam plačući, a kod kuće sam shvatila šta se zapravo zbilo. Zatekla sam ljude iz vojske i uplakanu mamu. Imala je samo 27 godina i bila ludo zaljubljena u tatu. Sudbina je uredila da on, baš kao i njegov rođeni brat Vilibald, završe život na istoj koti u rasponu od samo dva sata. Desetog oktobra 1967. godine, obojica su poginula upravljajući svojim avionima na jugu Srbije, među Homoljskim planinama. Tatin avion je udario u planinu s jedne, a stričev s druge strane i tom prilikom poginulo je njih desetoro. Počela sam da verujem u sudbinu i numerologiju. Da simbolika broja deset bude veća, stanovali smo u zgradi i stanu sa istim rednim brojem 10. Jedan od najčitanijih listova ondašnje Jugoslavije Arena, naširoko je pisao o tom sudbinskom trenutku porodice mog oca i o tome kako je ceo njegov rodni grad Ptuj došao na sahranu. Moja mlađa sestra Danijela imala je samo tri meseca, a ja nepunih deset godina, ali pamtim tatu kao izuzetno lepog, plavookog i plavokosog momka koji nas je napustio s 33 godine. Majka je tada od vojske dobila penziju od koje nas je izdržavala jer nikada nije radila. Ubrzo potom, moj drugi stric doživeo je udes. Automobil mu se zaglavio na pruzi, voz je naleteo na njega, ali je srećom preživeo – priča Divna, koja je nakon očeve pogibije morala da sazri pre svojih vršnjaka i ponese deo tereta brige o kući.
- Stanovale smo kod Karađorđevog trga u Zemunu. U obližnjem parku sve je mirisalo na smolu čamaca kojima su se ljudi leti prevozili na Ratno ostrvo. Tu sam vozila bicikl i rolšue. Iako smo se pred kraj moje osnovne škole preselile na Novi Beograd, gde smo od vojske dobile veći i lepši stan sa centralnim grejanjem, pre nekoliko godina vratila sam se u Zemun, gde smo i sestra i ja kupile kuću. Inače, Danijelu sam ja podigla. Prećutno sam joj menjala figuru oca, što nisam koristila da dobije po koju ćušku, ali ona i dan-danas prepričava kako sam je plašila u mraku. Majka je bila stroga i nije me puštala da izlazim sa drugaricama u popularne diskoteke Taš i Cepelin. Izmišljala sam kako sa školom idemo u pozorište, ali sam iz provoda morala da se vraćam do pola jedanaest uveče dokle, inače, traju predstave – opisuje novinarka kojoj su devojačke dane obojile i strasti prema društvenim naukama.
- Pohađala sam društveni smer u Devetoj beogradskoj gimnaziji. Pre toga, pobeđivala sam na takmičenjima u recitovanju i pisanju pesama.
Sećam se kako mi je Branko Ćopić uručio Zmajevu nagradu u Klubu književnika uz reči da će jednog dana od mene biti nešto. Tada mi je poklonio i neke ružice koje je tu pronašao. Mada sam želela da upišem Likovnu akademiju jer sam lepo slikala, nisu me primili. I danas me slikanje opušta pa znam da skuvam kafu, pustim muziku i po celu noć bojim platno. Kada je za to došlo vreme, upisala sam Pravni fakultet, ali ga nisam završila jer sam se vrlo brzo zaljubila, udala i postala majka – evocira uspomene Divna na period kada je sa samo 17 godina upoznala svoju veliku ljubav.
- Dragan mi je bio komšija. Dopadao se i mojim drugaricama jer nas je sve šarmirao kao iskusniji i jedanaest godina stariji momak. Sve smo bile zaljubljene u njega, a dok su druge odustajale, ja nisam. Zabavljali smo se tri godine, a onda odlučili da se venčamo jer sam ostala trudna. Jelena je rođena kao plod prave ljubavi jer su te tinejdžerske ljubavi najjače. Kasnije je bilo možda i burnijih i lepših, ali tako iskrenih više nikad. Uoči venčanja, celu noć sam sa mamom i sestrom pravila torte, a svečanost smo organizovali u Domu kraljevskog vazduhoplovstva na Studentskom trgu. Pevao je Marinko Rokvić, a svirao orkestar Ace Šišića – seća se voditeljka koja je godinu dana nakon porođaja počela da se bavi novinarstvom.
- Jelena me je totalno obuzela, a i nije mi se učilo, pa sam napustila fakultet. Mnogo godina kasnije, pošto nisam smela da izlazim, noću sam slušala radio. Jednom sam pobedila u kvizu emisije Mikrofon je vaš i dobila šansu da napravim svoj program na radiju od pet minuta. Imala sam samo 14 godina. Iako nisam pobedila, moja emisija je bila zapažena. Nekoliko godina kasnije javila sam se na konkurs za honorarnog saradnika i tadašnji urednik Radija 202 Mihailo Ćurčić dao mi je šansu u Informativnoj redakciji. Potom sam na Prvom programu radila Večernju reviju želja, a moj glas je godinama želeo dobar dan i slušaocima Posela 202. Lagano sam počela da se bavim estradom i od njegovog osnivanja bila sam član Radija 101. Prvo sam radila kao voditelj, a potom i urednik, sve dok ga, pre pet godina, nisu zatvorili – ističe Divna koja je u poslovnom zadovoljstvu pronašla utočište od razvoda.
- Imala sam zahtevan posao koji mi je donosio zadovoljstvo, ali i umor. Kad sam radila, Jelenu su čuvale mama i tetka. Nije takav tempo mog posla bio razlog razvoda. I moj bivši suprug je imao specifično zanimanje. Zvuči kao fraza, ali neslaganje naravi i međusobno zasićenje nakon sedam godina doveli su do razlaza. Zasićenje ne znači da se meni neko drugi svideo, niti njemu. Nismo više bili nasmejani, nismo zajedno gledali televiziju, više nije bilo nedeljnih ručkova... Shvatili smo da je bolji dobar razvod nego loš brak. Rastali smo se kao prijatelji, a danas moj bivši suprug ima divan brak, prelepu mladu i zgodnu ženu i dva preslatka sina – iskrena je Divna.
Zahvaljujući svom očaravajućem glasu, stekla je armiju obožavalaca koji su joj, iako nisu znali kako izgleda, često priređivali iznenađenja.
- Zafrkavala sam se u programu na pomalo muški način, pa su me prozvali ženski Minimaks. Veoma brzo sam postala popularna, dobijala sam pisma, ali i ljubavne pesme. Bilo je i pretećih poruka koje su plašile celu redakciju, ali i velikih buketa cveća. Niko nije znao kako izgledam, ali su me, gde god progovorim, prepoznavali po glasu – s osmehom kaže novinarka koja je mnogim uspešnim pevačima pomogla da se proslave.
- Sećam se da smo koleginica i ja slučajno u fonoteci pronašle Cakanin album koji je tu stajao dve godine. Počele smo da vrtimo pesmu Osećam koja je ubrzo postala hit. Ceca Ražnatović mi je oduvek bila slatka i moderna. Kada se nakon kraće pauze vratila na scenu s albumom Kukavica, niko nije hteo da ga pušta. Ja sam to uradila, zbog čega sam jedno vreme bila i suspendovana. Nije mi žao jer sam znala sam da je sjajan pevač i da će imati hitove. Kasnije je isti slučaj bio i sa Lepom Brenom. Zbog samovolje jednog čoveka, njene pesme bile su zabranjene. Namerno sam ih puštala i pretrpela još jedan raport. Ne smatram da bilo ko od pevača treba da mi bude zahvalan jer sam ja samo radila svoj posao. Ima onih koji su nekada trčali za mnom jer sam im bila potrebna, a danas me jedva pozdrave – iskrena je novinarka kojoj je posao uredio da se u njoj još jednom probude strasne emocije prema pevaču Velimiru Mitroviću Galetu.
- Uz konsultaciju sa glavnom urednicom Darinkom Ristović, puštala sam pesme grupe Dobri momci i doprinela njihovoj popularnosti. Sastav je u međuvremenu počeo da se osipa i ostao je samo Gale. I pre toga počeli smo da se zabavljamo. Jelena je oduvek bila pametna i znala je da mama ne može ceo život da bude sama. Nije komentarisala našu vezu, ali je bila blagonaklona prema njemu. Nikada se nije vratila s puta a da Galetu, baš kao i meni, nije donela poklon. Čak je umela da, kada se posvađamo, stane na njegovu stranu. Razišli smo se nakon sedamnaest godina kao prijatelji. Jednom sam probala brak, i drugi nisam želela. Kako sam bivala starija, sve sam više imala osećaj da bih u braku bila sputana. Imala sam ja još finih veza, vrlo zabavnih i onih u kojima sam maksimalno uživala. Čak su nekad one kraće bile slađe od onih koje su se završavale ozbiljnim rastancima. Ne kažem da se neću opet zaljubiti jer je srce čudan organ, a tada uvek oslabim i počinjem da se doterujem – otkriva Divna koja je svoj život često stavljala u senku zarad sreće svoje naslednice.
- Jelena je, bez obzira na razvod roditelja, imala lepo detinjstvo. Sa ocem je išla na Adu, skijali su na vodi i vozili se gliserom. Kad sam ja bila na poslu, kod kuće ju je čekala baka sa jelom koje voli. Sve što je poželela, bilo joj je kupljeno. Ja sam je vodila na more, otac takođe, i sve je dobijala duplo. Ostala je da živi sa mnom, ali je otac uvek bio uz nju kad joj je to trebalo. Poveravala mi se i izgradile smo divan odnos, što nikada nije zloupotrebila. Nisam želela da rodim drugo dete da tu ljubav prema njoj ne bih delila na dva dela. Kada sam se razvela, moja odluka da ne rodim drugo dete bila je još snažnija jer nisam želela da Jelena ima polubrata ili polusestru. I ona je volela da bude jedinica, princeza i obožavano biće – ne krije Divna ljubav prema ćerki kojoj je bila velika podrška kada je odlučila da stane pred mikrofon.
- Želela je da bude manekenka, potom dens igračica, pa da svira flautu. Ipak, kada sam je odvela na jedan koncert Posela, odjednom je izjavila kako želi da postane pevačica. Znala sam da neće moći da bude drugačije. Zoran Tutunović je u njoj prepoznao talenat i ponudio joj pesmu Dragana Brajovića Ogledalce koja je veoma brzo postala hit. S obzirom na to da nisam imala dvadeset hiljada maraka za prvi album, u pomoć mi je pritekao prijatelj i menadžer Zoran Bašanović, kojem je Jelena kasnije odradila pozajmljeni novac. Njena karijera je išla uzlaznom putanjom, a ja sam je učila da uvek otvoreno govori ono što misli. Jer, ako te dete mnogo voli i razume, znaće šta sme a šta ne. Nikada ni prema kome nisam bila stroga, pa ni prema njoj. Jelena je kao veliki emotivac propatila svaku laž koju je o sebi pročitala u novinama. Ponekad sam primećivala da su je novinari koristili da bi ispoljili netrpeljivost prema meni. Kad je počinjala, bilo je onih koji su govorili: Nije to Jelena, to je ona Divna, sve ju je to majka naučila. A ja sam je naučila da bude drugačija, neobična i da ima ideje. Danas mogu da kažem da je Jelena prevazišla svog učitelja, pa joj se potajno divim koliko ima snage i mašte – ponosna je čuvena voditeljka koja se svojoj ćerki nije preterano mešala u izbor partnera.
- Učila sam je da stalno posmatra ljude i da zna kako da se postavi u datoj situaciji. Njen prvi brak ne bih nazvala brakom. Bilo je to zabavljanje koje se završilo žurkom na kojoj je ona bila u beloj venčanici. Žurka je potrajala četiri meseca. Jelenin trenutni brak je jedini pravi. Imam fantastičan odnos sa zetom Duškom. On je divan i veseo dečko, po naravi sličan meni. Dok je Jelena brižna i sve drži pod kontrolom, Duško i ja smo možda malo površni, ali smo u nekim raspravama često na istoj strani. Jelena se kao ljuti, ali potajno znam da joj je milo zbog toga – s osmehom kaže Divna, presrećna što je tako rano postala baka.
- Jeleninu tremu i strah uoči porođaja preživela sam tri puta gore. Bila sam u panici, imala sam ubrzani puls i preznojavala se. Ali, čim su doneli Atinu i kada sam videla da je sve prošlo kako treba, kapitulirala sam. Jelenu neizmerno volim, toliko da to nije normalno, ali isto toliko sam vezana za Atinu i Niku – ističe Divna koja je televizijsku popularnost stekla učešćem u rijaliti programu Veliki brat, iz kojeg je izašla s novim planovima.
- U kući sam napunila baterije i spremna sam za nove radne izazove. Jer, kada se pre pet godina zatvorio Radio 101, jedno vreme radila sam u pres službi Radio Beograda, a potom odabrala takozvani socijalni program. Nakon 33 godine radnog staža i dve na birou, sada mogu da radim kao slobodan strelac, da budem autor i napravim svoju, drugačiju emisiju. Smatram da sam u životu baš imala sreće. Poznajem mnoge koji su se trudili i radili kao ja, ali je nisu imali. Neko odozgo nas gleda, čuva i zahvalna sam na tome – zaključuje Divna.
Jasmina Antonijević
