Kontroverzan, avangardan i nadasve genijalan, Fredi Merkjuri ostaće upamćen kao čovek koji je pomerao granice. Njegovu pojavu nesvakidašnjom je činilo to što je na sceni često bio na tankoj granici između dobrog ukusa, kiča i šunda, dok je privatno bio na ivici bluda i razvrata koji ga je na kraju i odveo u smrt
Da je poživeo, jedan od najintrigantnijih pevača druge polovine prošlog veka Fredi Merkjuri na današnji dan proslavio bi svoj 72. rođendan. Rođen je 5. septembra 1946. kao Farok Bulsara na ostrvu Zanzibar, današnja Tanzanija. Njegovi roditelji, Džer i Bomi Bulsara, ekonomisti po struci, bili su zaposleni u britanskoj kolonijalnoj službi u Sultanatu Zanzibar.
Porodica Bulsara pripada Parsima, narodu koji živi u Indiji i ispoveda zoroastrizam, ali on sam za života nije pridavao veliki značaj tome. Imao je osam godina mlađu sestru Kašmiru za koju je bio veoma vezan. Farok je vaspitavan u tradicionalnom duhu, a kada je stasao za školu, roditelji su ga poslali kod bake u malo mesto Pančgani u Indiji nedaleko od Mumbaja. Upisao je školu Sveti Petar i ubrzo je počeo da postiže odlične rezultate, pre svega u sportu, a posebno u stonom tenisu. Bio je izvrstan sportista i vrlo nadaren muzičar. Već sa 12 godina osnovao je prvi školski bend. Na predlog učitelja, Merkjurijevi roditelji rešili su da ga upišu na dodatne časove klavira, jer su primetili da dečak poseduje izuzetan talenat.
Skoro svi u našoj familiji bili su advokati ili računovođe, ali Fredi je pričao kako nije dovoljno pametan i da hoće da svira i peva", ispričala je njegova majka Džer ranije i dodala: " Moj suprug i ja mislili smo da je to samo faza koju će prerasti. Svakog dana čekali smo da se prizove pameti i upiše neki ljudski fakultet. To se nije desilo."
Nedugo zatim startovao je i u školskom horu i dramskoj sekciji. Po završetku osnovne škole, Bulsara junior upisao je srednju školu Sveta Marija u mestu Magazon pokraj Mumbaja. Tu je prvi put pristupio nekom muzičkom sastavu, školskom bendu The Hectics. Jedan član grupe dao mu je nadimak Fredi pošto nikako nisu uspevali pravilno da izgovore njegovo ime. Taj nadimak prihvatili su i njegovi roditelji i rodbina.
EKSTRAVAGANTAN NA SCENI
Kada mu je bilo sedamnaest godina, pred početak Zanzibarske revolucije porodica Bulsara pobegla je iz zemlje. Konačno odredište bilo im je London gde je upisao studije umetnosti na West Thames Collegeu, ali je diplomu iz umetnosti i grafičkog dizajna stekao na koledžu Ealing Art. Nakon diplomiranja radio je više poslova, između ostalog prodavao je polovnu odeću i bio zaposlen na Aerodromu Hitrou. Godine 1969. osnovao je grupu Ibex, koja je ubrzo promenila ime u Wreckage. Nakon neuspeha tog benda pridružio se sastavu Sour Milk Sea, ali se početkom sedamdesetih i ova grupa raspala. U aprilu 1970. Fredi je upoznao Brajana Meja i Rodžera Tejlora, koji su pre tog susreta bili članovi benda Smile. Pošto im se 1971. pridružio i Džon Dikon, nastala je grupa Queen, a uprkos neslaganju ostalih članova, Merkjuri je odabrao ime koje je godinama kasnije prokomentarisao rečima: Naravno da sam bio svestan gej konotacije, ali to je samo jedna strana. U tom periodu zvanično je promenio i svoje ime. Fredi je u grupi, osim što je pevao, svirao i klavir, ali i druge instrumente. Bio je dobar programer sintisajzera, a iako se šalio na račun svog sviranja gitare, nekoliko pesama komponovao je baš na tom instrumentu. Gitarista grupe Brajan Mej tvrdio je da je Merkjuri zapravo odličan gitarista i da ima stil nalik Hendriksovom. Komponovao je mnogo pesama za grupu, a više od pola pesama na njihovom prvom albumu, koje su postali veliki hitovi, njegovo su delo. Najslavnije numere su: Bohemian Rhapsody, We Are the Champions, Crazy Little Thing Called Love, Somebody to Love.
Nastavak na sledećoj strani...
U višemesečnoj anketi pod nazivom Music of the Millenium koju je sproveo Kanal 4 i VH1, grupa Queen izabrana je za drugu najveću grupu svih vremena, a pesma Bohemian Rhapsody proglašavana je u više navrata, posebno u Velikoj Britaniji, za pesmu decenije, epohe, pa čak i veka. Osim kao član benda, bio je veoma produktivan i samostalno. U svojoj solo karijeri objavio je nekoliko albuma, sarađivao je sa operskom pevačicom Monserat Kabalje na snimanju albuma Barcelona koji je trebalo da bude tema Olimpijskih igara 1992. godine, ali zbog zbog Merkjurijeve smrti i protivljenja fanova to nije bila. Njegova najpoznatija solo pesma je Living On My Own, za koju je snimljen i provokativan spot, na kome su snimci sa Fredijevog 40. rođendana, proslavljenog u Minhenu 1986. godine, i u kome uz Merkjurija učestvuje čitav niz transvestita iz najpoznatijih minhenskih klubova.
JEDINI PRAVI PRIJATELJ
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Fredi je otpočeo vezu sa Meri Ostin, koju je upoznao preko Brajana Meja. S njom je proveo pet godina. Živeli su u Vest Kensingtonu, ali su se razišli nakon što je on sredinom sedamdesetih upoznao američkog producenta iz Elektra Recordsa s kojim je započeo romansu. Međutim, Meri i Fredi ostali su veoma bliski tokom čitavog njegovog života, a on ju je kasnije često nazivao svojim jedinim pravim prijateljem. Tokom 1979. godine počeo je da posećuje gej kupatila i klubove, gde je imao veliki broj partnera, a 1985. započeo je drugu dugu vezu, ovog puta sa svojim frizerom Džimom Hatonom, s kojim je živeo do smrti. Ostao je upamćen po ekstravagantnosti na sceni, ali i po prilično skrivenom privatnom životu. Po sopstvenom priznanju, bio je biseksualac mada je u poslednjih desetak godina života bio okrenut muškim partnerima. Nikada se nije ženio i nije imao dece.
Pošto su se u tabloidima pojavili tekstovi o tome da su neki Fredijevi bivši ljubavnici preminuli od side, novinari su počeli da proganjaju i samog Merkjurija. Prema tvrdnjama njegovog partnera Hatona, oko katoličkog Uskrsa, na proleće 1987. godine, Fredi se testirao na HIV. Rezultat je bio pozitivan i lekari su dijagnostikovali da ima sidu. Taj podatak krio je od javnosti i delimično od ostalih članova grupe.
Majkl Džekson i Fredi Merkjuri snimili tri zajednička dueta
BORBA SA BOLEŠĆU
Pred kraj života stalno su ga pratili paparaci, a tabloid The Sun objavio je seriju članaka tvrdeći da je Merkjuri ozbiljno bolestan. Spekulacije su se naročito intenzivirale u januaru 1991. godine, sa izlaskom video-spota za pesmu These Are the Days of Our Lives, u kome je Merkjuri vidno slab i izuzetno mršav. To je i poslednji video-zapis na kome se on pojavljuje. Dva dana pre smrti Fredi je pozvao menadžera da se dogovore oko izjave za javnost. Sledećeg dana, 23. novembra, objavljeno je u njegovo ime:
Nakon ogromnog nagađanja u štampi tokom poslednje dve godine, želim da potvrdim da sam HIV pozitivan i da imam sidu. Sve do sada smatrao sam kako je ispravno da ne saopštavam ovu informaciju da bih zaštitio privatnost ljudi oko sebe. Međutim, došlo je vreme da moji prijatelji i fanovi širom sveta saznaju istinu i nadam se da će se svi pridružiti meni, mojim lekarima i svima u svetu u borbi protiv ove strašne bolesti. Moja privatnost uvek mi je bila važna i poznato je da nisam davao mnogo intervjua. Molim vas da razumete da će se tako i nastaviti."
Nastavak na sledećoj strani...
MISTERIOZNA SAHRANA
Nešto manje od dvadeset i četiri časa nakon ovog saopštenja, Merkjuri je umro, 24. novembra 1991. u četrdeset petoj godini, a zvanični uzrok smrti bila je bronhijalna pneumonija dobijena usled AIDS-a. Njegovom dečku Džimiju Hatonu takođe je 1990. dijagnostikovan HIV, a prema njegovim tvrdnjama, Fredi je umro sa bračnom vrpcom koju mu je on dao. Iako godinama nije bio religiozan, ceremoniju je obavio zoroastrički sveštenik, a njegovoj sahrani prisustvovali su Elton Džon, Dejvid Bouvi i članovi grupe Queen. Fredijevo telo je kremirano, a o sudbini pepela se ne zna ništa, s obzirom na to da je svojom poslednjom voljom obavezao izvršiteljku svog testamenta, bivšu verenicu Meri Ostin, da nikad javno ne saopšti šta je uradila sa urnom. Svojim testamentom Fredi je polovinu ogromnog bogatstva ostavio baš njoj, a drugu polovinu roditeljima i sestri Kašmiri. Posebno je zaveštao pola miliona svom ljubavniku Džimu Hatonu, ličnom sekretaru Piteru Fristonu i kuvaru Džou Faneliju, dok je telohranitelju i vozaču Teriju Gidingsu ostavio sto hiljada funti. Meri Ostin nije želela da uzme bogatstvo, već je u švajcarskom gradu Montreu osnovala The Mercury Phoenix Trust, fondaciju za borbu protiv side. U jednom od retkih razgovora s novinarima, Meri je otkrila da se pevač, neposredno pre nego što će umreti, plašio da mu grob ne bude oskrnavljen.
Nije želeo da ga iko iskopava, kao što se događalo s nekim slavnim ličnostima. Znao je da obožavaoci mogu biti stvarno opsednuti. Želeo je da njegov grob ostane tajna i tako će i biti", rekla je Meri Ostin koja je dve godine čuvala pepeo u njegovoj spavaćoj sobi da bi potom izvela tajnu operaciju zakopavanja urne.
Nakon 23 godine otkriveno gde počiva Fredi Merkjuri?
-Nisam želela da iko posumnja šta radim. Rekla sam da idem na zatezanje lica. Bilo je vrlo teško pronaći pravi trenutak. Jednog jutra, iskrala sam se iz kuće sa urnom. Moralo je to da bude nekog sasvim običnog dana, tako da posluga ništa ne posumnja", izjavila je Ostinova.
Ostali članovi benda nisu mogli da prihvate da je Meri nasledila njegovu imovinu. Ona kaže da ju je Fredi upozorio da će se sresti s ljubomorom. I bio je u pravu, rekla je gorko i dodala da je od Fredija dobila zadatak i da nastavi da vodi računa o mačkama koje je izuzetno voleo i kojima je posvetio solo album Mr. Bad Guy.
Nekoliko godina po Fredijevoj smrti došlo je do značajnog napretka u lečenju side. Mnogi su ubeđeni da je i on mogao biti spasen, samo da je poživeo još malo. Njegova majka na to je gledala s filozofske tačke.
Prema našoj religiji, kad ti dođe vreme, ne možeš tu ništa. Moraš da ideš. Bog ga je više voleo i hteo ga je uz sebe. Ja tako posmatram stvari. Nijedna majka ne želi da gleda kako joj sin umire, ali opet, on je uradio više za ovaj svet u svom kratkom životu nego što bi većina i da poživi 100 godina", istakla je Džer Bulsara u jednom intervjuu.
Uloga i uticaj Merkjurija i danas su predmet rasprava u britanskoj javnosti. Konzervativni krugovi negiraju njegov značaj, pre svega zbog načina života i seksualnog opredeljenja, pa tako ni danas, uprkos višegodišnjim težnjama njegovih poklonika, nije podignuta nijedna njegova spomen-bista u Londonu, ali zato jeste u Švajcarskoj, u mestu Montre, gde je grupa kupila studio početkom osamdesetih i gde je Merkjuri proveo poslednje mesece života, radeći ubrzano na pesmama koje su kasnije našle mesto na albumu Made in Heaven. Montre je postao mesto hodočašća obožavalaca Merkjurija i grupe Queen, i svake godine u septembru tu se održava svečanost kojom se obeležava rođendan Fredija Merkjurija. Činjenica je da je Merkjuri prva rok zvezda azijskog porekla i da je, uslovno rečeno, prvi persijski muzički superstar. Ostalo je zabeleženo da je pred smrt uporno odbijao intenzivnije lečenje i da je na izmaku snage snimao muziku i glasove koje su ostali članovi benda kasnije sređivali. Takođe, sve u vezi s ovim muzičarem jedinstveno je i neobično, a o tome svedoči i posveta na spomen-bisti koja je kratka i efektna: Fredi Merkjuri 1946–1991, ljubavnik života, pevač pesama.
PRIJATELJSTVO SA PRINCEZOM DAJANOM
Pričalo se da je pokojna princeza Dajana izlazila sa Fredijem i njegovim društvom i to u periodu kada je imala problema u braku sa Čarlsom. Videvši da je tužna, Fredi je jednom prilikom rekao Dajani: Hajde mala, izađi, zabavi se malo. Pošto je bilo nemoguće da Dajana opušteno uđe u bilo koji klub, Fredi je bio taj koji je predložio da se princeza maskira u muškarca i izađe na jedno gej mesto. Dajana je prihvatila ideju, a posebno se oduševila slobodom koju je spoznala, jer je mogla da naručuje piće za šankom, kao sav običan svet.
Životna priča – Fredi Merkjuri: Ljubavnik života, pevač pesama
PESMA O VEZAMA
Fredi je pesmu Bohemian Rhapsody napisao 1975. godine i u to vreme važila je za najskuplju i najduže snimanu numeru ikada. Ona se našla na četvrtom albumu ove grupe A Night at the Opera. Strani mediji pisali su u to vreme da pesma zapravo govori o pevačevim traumama iz detinjstva. Fredi to nikad nije potvrdio, već je kratko rekao da je reč o vezama. Zanimljiva je činjenica da je Fredi stekao diplomu iz umetnosti i grafičkog dizajna. Upravo to znanje iskoristio je kada je osmislio omot za jednu ploču, na kome se nalazio grb benda Queen koji je, po mnogima, predstavljao parodiju na grb Engleske. Njegov zaštitni znak, mikrofon bez dna, nastao je slučajno. Na početku njegove karijere, na sredini jednog koncerta polomio se nosač za mikrofon. Umesto da ga zameni, Fredi je nastavio da peva držeći drugu polovinu stalka.
