"Šuti, samo šuti, šuti moj dječače plavi..."
Ovo su i dalje stihovi koji se sa setom pevaju, pa čak i mlađe generacije rado slušaju muziku koju je stvarala jedna od najharizmatičnijih plavuša jugoslovenske muzičke scene, Đurđica Barlović. Ali, nije samo muzika ono po čemu je se kolege i danas rado sećaju.
Đurđica je bila predivna osoba, izvrsna pevačica i prava prijateljica. Imala je zaista božanstven glas. Svi je se vrlo često setimo", poručile su njene nekadašnje kolege iz "Novih fosila", Vladimir Kočiš Zec, Marinko Colnago i pevačica koja ju je nasledila u grupi, Sanja Doležal.
Đurđica je s prvom postavom, Mokom, Marinkom i sa mnom bila od samog početka do trenutka našeg uspona. Po njoj su pisane pesme jer je imala izuzetan raspon glasa. Mogla je, na primer, bez problema da opeva i bas linije. Imala je takozvanu srebrnastu boju glasa koja je vrlo retka, a koja je veza između soprana i tenora.
Istovremeno je bila vodeći vokal, a imala je karakteristične S i Š glasove u izgovoru što je osvojilo decu. Kad je, recimo, pričala neku ozbiljnu i tešku situaciju, zbog tog izgovora ljudi su to lakše primili.
Rajko Dujmić: Nisam osećao otkucaje srca
Ona je olakšavala život na način na koji je izgovarala reči i neka slova, što je bilo vrlo šarmantno i simpatično. Kad je odlučila da više neće da peva sa nama jer smo imali strašan tempo, budući da smo svirali svaki dan po jedan, ako ne i dva koncerta, bila je izuzetno poštena jer su se ona i Sanja Doležal zamenile doslovno na pozornici.
Nije bila egoistična u smislu 'E sad vam neću pomoći', nego baš obrnuto. Kasnije sam radio s njom i napravio joj jednu pesmu na koju sam jako ponosan 'Sestro, sestrice'. Da kojim slučajem nije otišla prerano, mislim da bih danas s njom napravio verziju 'Novih fosila' koja bi trajala ko zna do kada", priča Rajko.
Đurđica je uvek u njegovim mislima i često se i rado priseća dogodovština koje su zajedno prošli.
Nikad neću zaboraviti da smo uvek ona i ja bili par koji nosi opremu i zvučnike jer smo bili iste visine. Nisam mogao da je nosim sa Mokom ili Marinkom jer bi onda sav teret bio na meni, budući da u to vreme nije bilo tehničara, nego smo svi morali da teglimo instrumente.
Kad smo, na primer, igrali fudbal s Balaševićevim bendom ili 'Sedmoricom mladih', uvek je Đurđica stajala na golu tako da se niko nije usudio da puca na taj gol", prisetio se kroz smeh Rajko.
Đurđica Barlović
Rođena je u Splitu 23. aprila 1950. godine. Od detinjstva se bavila muzikom, još kao trinaestogodišnja devojčica nastupila je na takmičenju "Djeca pjevaju". Kasnije je bila solistkinja splitske grupe "Batali".
Novi fosili posle gubitka bubnjara ipak idu dalje
Po završetku srednje škole Đurđica se posvetila profesionalnom pevanju, najpre u "Batalima", a potom se preselila u Zagreb, u želji da izgradi karijeru solo pevačice.
Iz tog perioda sačuvan je snimak njenog gostovanja u emisiji "Obraz uz obraz", iz 1974.godine. Pevala je pesmu "Kad si bio samo moj". Đurđica je, inače, otpevala neke od najvećih hitova "Novih fosila" koji se i dana rado slušaju "Da te ne volim", "Najdraže moje", "Šuti, moj dječače plavi", "Saša", "Plava košulja", "Tonka"...
Iz grupe je izašla da bi se posvetila porodici, suprugu i dvojici sinova, a 1984. godine vratila se na scenu, nakon čega je objavila četiri solo albuma. Iznenadna smrt preduhitrila je peti album, a 1993. godine posthumno je objavljen album "Nedovršena priča" na kojem se nalaze najpoznatije pesme iz njene karijere.
