Zvanično naš najbolji fudbaler u 2009. godini i dobitnik Zlatne lopte Fudbalskog saveza Srbije, Miloš Krasić, veliku podršku za svoje uspehe ima u neizmernom poverenju i ljubavi koju mu pruža njegova supruga Mirjana. Iako su građanski brak sklopili 25. decembra 2008. godine, tog dana nisu obavili i čin crkvenog venčanja koje trenutno sa slašću osmišljavaju.
- Želja nam je da se venčamo u manastiru u Kosovskoj Mitrovici. Pošto to nismo uspeli da ostvarimo na našu prvu godišnjicu braka jer je to bilo u vreme posta, odlučili smo da sačekamo leto jer tada imam pauzu posle Svetskog prvenstva. Dan kada smo proslavili prvu godinu braka, jedan je od najbitnijih u našem životu. Proveli smo ga sa dragim ljudima, a posebno sam bio srećan jer je s nama bio i naš kum Milan Stepanov, s kojim se, zbog klupskih obaveza, ne viđam često. Inače, Mirjana i ja se trudimo da jedno drugo često obradujemo nekim darovima. Odlično se poznajemo, tako da uvek znamo čime partnera možemo da iznenadimo. Mada bi mene najviše obradovao jedan ručak koji bi mi Mirjana od srca spremila, to će se malo teže desiti – kroz osmeh kaže Miloš, dok Mirjana evocira uspomene na dan venčanja.
- Bio je to najsrećniji dan u našem životu. Okupili su se nama dragi ljudi, a žurku smo napravili u novosadskom klubu Giardino. Već posle prve pesme, svi su bili na nogama, a za dobru atmosferu su se, osim Miloša i mene, pobrinuli Darko Radovanović i Danijela Vranić. Još prepričavamo doživljaje s naše lude žurke. Miloša svakim danom volim sve više i s njim zaista živim bajku. On je moj najveći oslonac i podrška, moje sve – kaže Mirjana, puna nežnosti prema svom dragom.
- Sigurna sam u ljubav svog muža. Poštujemo se, volimo i čuvamo jedno drugo. U našem odnosu nema mesta ljubomori jer verujemo jedno drugom. Zbližavanje sa Milošem trajalo je mesecima, što pamtim kao veoma lep period. Bio je izuzetno uporan u osvajanju i evo, zajedno smo već šest godina. Kada mi je prvi put kročio u kuću, ujeo ga je moj pas. Tek mi je nedavno priznao kako ga je mnogo bolelo. U šali volim da kažem kako je to bio znak da je trebalo da bežim što dalje od njega jer je moje kuče, ubrzo pošto ga je ujelo, i uginulo – u šali kaže Mirjana koja se privikla na život u Moskvi, gde Miloš već godinama igra za tamošnji klub CSK.
- Bez podrške supruge, teško da bih postigao ovoliki uspeh. Slični smo po karakteru, odlično se razumemo i non - stop se smejemo i šalimo. Volim da vidim osmeh na ženinom licu, da joj ispunjavam želje i činim je srećnom. Ona to zaslužuje i ja u tome uživam. Mirjana je izuzetno tolerantna, ima mnogo razumevanja i to mi mnogo znači. Retko je nervozna i s njom mogu da razgovaram o svemu. Ona je moj glas razuma. Samo mesec dana nakon što sam stigao u Moskvu, došla je i ona uz koju je život postao lakši. U početku je bilo teško, nikoga nije poznavala. Moskva je ogromna i trebalo joj je vremena da upozna grad. Tamo smo već nekoliko godina, pa prestonicu Rusije doživljavamo kao svoj grad i uživamo u njemu - kaže Miloš i otkriva da mu nedostaje rodna Kosovska Mitrovica.
- Žao mi je što zbog mojih obaveza ne možemo češće da idemo u moj rodni grad. Svaki put jedva čekam da mu se vratim. Radujem se susretu sa drugovima i rodbinom. Moji roditelji ne žele da se odsele odatle, a ja ih razumem i podržavam – pomalo setno opisuje Miloš koji ne krije da željno iščekuje potomstvo.
- Nažalost, još nismo postali roditelji, ali nadamo se da će nam se to brzo desiti. Jedva čekamo taj trenutak jer tada našoj sreći neće biti kraja. Nije nam važno kog pola će biti beba. Voleli bismo da imamo i dečaka i devojčicu – ističe Krasić.
Nikola Rumenić
