Nakon petnaest meseci skladnog braka, presrećni supružnici, arhitekta Jelena i glumac Slobodan Ćustić, ostvarili su se i u najvažnijoj životnoj ulozi roditelja. Njihova prva zajednička prinova, sin Vasilije, rodio se prirodnim putem 25. novembra u Gradskoj bolnici na Zvezdari, a mališan je bio težak četiri kilograma i trideset grama i dugačak 53 centimetra.
- Vasilije mi je treći sin – kaže presrećni otac i nastavlja:
- Već imam tridesetogodišnjeg Nikolu i dvadesetpetogodišnjeg Ljubomira. Moram priznati da su moja osećanja, koja su pratila dolazak svakog od njih trojice na svet, zasebna i neopisiva. Sada sam u zrelom periodu života, zbog toga su i moje emocije ozbiljnije i teže opisive, ali su svakako prelepe. Dok je supruga bila u porodilištu, nisam mogao da vidim sina jer su pooštrene mere bezbednosti zbog bojazni da se virus A/H1N1 ne unese među novorođenčad. Međutim, nisam želeo da koristim činjenicu da sam umetnik pa da preko veze uđem u zdravstvenu ustanovu – objašnjava pedesetjednogodišnji Slobodan, dok njegova životna pratilja ističe da trenutak kada je privila bebu na grudi ne može da se poredi ni sa jednom drugom životnom situacijom.
- Porodila sam se prirodnim putem bez epiduralne anestezije i mada je bilo veoma naporno, taj plemeniti momenat rađanja nešto je najlepše što sam u životu doživela. Ne umem da iskažem emocije i taj trenutak pretočim u reči. Kao i cela trudnoća i sam čin rađanja ne može da se prepriča, to mora da se doživi – kaže Jelena koja je sa uspešnim glumcem otpočela vezu nakon dugogodišnjeg poznanstva.
Iako su mu dva starija sina odrasli ljudi, dolazak malog brata obojicu je, na sebi svojstven način, oduševio.
- Moj stariji sin veoma se obradovao kada je saznao da je dobio još jednog brata. Inače, on je i sam nedavno postao otac, ima sina Stefana koji će uskoro napuniti godinu dana i stalno mu objašnjavamo da će se uskoro družiti sa malim Vasilijem. Još se jedino nije oglasio moj mlađi sin koji, verujem, sumira utiske i sređuje emocije – priča Slobodan.
- Čim sam ostala u drugom stanju, Slobodan i ja smo smislili po jedno ime, muško i žensko. A do samog kraja trudnoće, nismo znali da li će nam se roditi dečak ili devojčica. Veoma smo srećni zbog toga što nas je sudbina ovako nagradila. – zaključuje presrećna gospođa Ćustić.
Moni Marković
