Marija Kalas: Boginja grčke tragedije

Na sceni snažna i neustrašiva, a u privatnom životu bila je krhka, nesigurna i ranjiva osoba. Budući da ju je otac napustio još u detinjstvu, ostala je uskraćena za iskrenu ljubav koju je kasnije tražila u znatno starijim muškarcima

Marija Kalas

Prvi trijumf

Sada kada sam dogurala dovde, za mene više nema nikakvih iznenađenja

U potrazi za očinskom ljubavlju

Opsednuta izgledom

Početak tragedije

Poslednji dani

Nikada nije izgubila glas, već samo samopouzdanje, volju za životom i pretvaranjem na sceni

Zaista mrzim da slušam sebe! Kada smo snimali San Đovanija Batistu Alesandra Stradele u crkvi u Peruđi 1949. godine, dali su mi da poslušam traku i ja sam se dobro isplakala. Želela sam da sve prekinem i odustanem od pevanja… Čak i sada ne volim svoj glas, ali naučila sam da ga prihvatim i budem objektivna u vezi s njim, pa mogu da procenim kada sam pevala veoma dobro ili gotovo savršeno

Teška za saradnju