-Moja priča nije priča o fizičkom nasilju. Nisam živela zarobljena u klopci psihičkog zlostavljanja, ali jesam u začaranom krugu emotivne vrteške koja se stručno zove psihoza.To je stanje kroz koje su prošle sve žene, žrtve partnerskog ili porodičnog nasilja. I stanje u kojem mnoge žive, znajući da nisu srećne, ali ne znajući šta je uzrok tome.
Šta je zapravo depresija?
Život u šarenom balonu je adekvatan opis za stanje prvih mesec ili dva dana u kojima se razvija crv psihoze. Sve se dešava brzo i idilično. Tako smo u početku i nas dvoje bili nerazdvojni.
Ljudi koji rade ove poslove skloniji su depresiji
Čim je upoznao moje navike, okruženje, ljude sa kojima provodim vreme, moj tadašnji momak počeo je da traži da menjam sve što je mislio da ga ugrožava. Zahtevao je da se ponašam na određeni način da bi on bio zadovoljan.
Prvi razlog bilo je njegovo nisko samopouzdanje prikriveno spoljašnjom razmetljivošću. Naviknut da ljudima prikazuje sebe boljim nego što jeste tako se ponašao i u bliskim odnosima.
Jednostavno nije mogao da prestane da “brine” kada će se pojaviti moje pravo lice i srušiti mu sve.
Zašto? Zato što psihoza brzo počinje da radi svoje, a psihičko nasilje je emotivna vrteška čija vožnja nema kraja
Danima. Nedeljama. Uhodio me. Nije prihvatao odgovor da je kraj. Koristio je sva oružja dok me ne izazove na odgovor. Ljubavni ton menjao je u pokajnički, pa svađalački, u bilo kakav, sve dok ne dobije povratnu reakciju. To bi značilo da sam ponovo tu. A onda bi počinjala nova tura ubeđivanja da za mene nema boljeg.
Borba za ravnopravan odnos, međutim, prerasta u svađe koje se vremenom završavaju sve težim rečima. Kada im nestane verbalnog oružja, nasilnici prelaze na ubeđivanje fizičkim udarcima. U tom začaranom krugu, od prvih ljubomornih scena do najtežih pretnji proći će šest meseci ili dve godine. Pravila nema.
Danas znam koliko je teško svim devojkama i ženama koje tome ne znaju da se odupru. Koje ne mogu da prepoznaju u šta ih uvlače ustupci pred nečijom ljubomorom, nesigurnošću i strahovima. Koje postaju isto tako nesigurne i plašljive osobe kojima je dovoljan jedan poprek pogled da upadnu u paniku i pomisle šta sam sad pogrešila? I kojima niko ne govori da su pogrešile samo zato što o tome ćute.Moramo da prekinemo tu tišinu.
( kurir.rs )
