Najbolji strelac Svetskog prvenstva u vaterpolu koje je tokom leta održano u Rimu, dvadesetdvogodišnji Filip Filipović i njegova godinu dana starija devojka, odbojkašica Sanja Hanušić nedavno su odlučili da krunišu svoju vezu veridbom. Zaljubljeni par je predivnu vest najpre podelio samo sa članovima porodice i bliskim prijateljima, u želji da daleko od javnosti isplaniraju detalje svog budućeg zajedničkog života. Mada se bezuslovno vole i trude se da svaki trenutak provedu zajedno, odbojkašici, koja igra u italijanskom gradu San Vito dei Normani, i vaterpolisti, koji je zbog posla trenutno nastanjen u Đenovi, za sada nikako ne polazi za rukom da karijere nastave u istom gradu, zbog čega svoju romansu moraju da neguju na daljinu.
- Održavati vezu na daljinu nije ni malo jednostavno i zbog toga partneri moraju da budu veoma zreli i sigurni u emocije koje osećaju jedno prema drugom. Nikada nisam želeo da otkrivam detalje iz svog intimnog života, ali Sanja je definitivno devojka koja mi veoma prija i sa kojom bih voleo da provedem život, zbog čega sam i odlučio da je verim - priznaje presrećni Filip i otkriva da mu upravo ljubav sa Sanjom daje krila za poslovne podvige.
- Već dve godine sam u vezi koja me u potpunosti ispunjava i zbog devojke ću uraditi sve kako bi se ona osećala ako ne bolje, onda bar jednako dobro kao ja. Nas dvoje smo se upoznali na nesvakidašnji način, bilo je previše koincidencije i lepih trenutaka da bih rekao da je to bila slučajnost. Neke stvari ne mogu se prepričati i ostaju bajka za one koji uspomenu i emociju međusobno dele. Nemam onoliko vremena za privatnost koliko bih voleo, ali kada imate iskrenu ljubav, kvalitet može da nadomesti kvantitet. Iako Sanja i ja stanujemo na velikoj prostornoj udaljenosti, na neki čudan način živimo zajedno jer smo usmereni jedno na drugo i to je ono što je važno - otkriva zgodni vaterpolista koji, uprkos tome što je veoma mlad, priželjkuje veliku porodicu i potomstvo.
- Oboje smo pobornici stava da su brak i deca kruna velike ljubavi, ali i da nose veliku odgovornost i obaveze. Životni cilj nam je da nam se sportske karijere poklope u jednom gradu, a Beograd će zauvek biti naš dom. Zbog obaveza oko vaterpola slobodnog vremena imam malo i uglavnom pokušavam da ga iskoristim na najbolji mogući način, sa Sanjom, prijateljima ili uz knjigu, budući da sam student Fakulteta organizacionih nauka.
Pored emotivnog zadovoljstva koje ga ispunjava zbog stabilne veze, Filip priznaje da mu blistava karijera, koju je u septembru nastavio u italijanskom klubu Pro Reko, na poseban način ispunjava život i čini ga srećnom čovekom.
- Nema tih reči koje mogu opisati zadovoljstvo koje sam osetio kada je moj tim osvojio zlato na svetskom prvenstvu u Rimu. Mogao sam da vrištim od sreće zbog tog rezultata, ali i zbog dobijanja laskave titule za najboljeg strelca. Priznanje koje sam dobio posmatram kao proizvod zrele igre cele ekipe jer vaterpolo jeste timski sport. Moj novi klub Pro Reko je najbolji u Evropi, ne samo po sportskim rezultatima, već i po tradiciji i organizaciji. Svaka promena, bilo pozitivna ili negativna jeste stresna, ali se brzo navikavam i mnogo mi znači što su sa mnom u klubu Vanja Udovičić i Slobodan Nikić. Iako je sezona tek počela, već tri puta sam bio u Beogradu, zbog turnira Partizanove legende, i drugih važnih obaveza koje nisam uspeo da završim tokom leta. Međutim, ma koliko da su mi dolasci bili ekspresni, uspevao sam da provedem mirne trenutke u okruženju porodice i prijatelja - završava vaterpolista.
Moni Marković
