Saopštenje za javnost ,
nikada u životu nisam dobio niti krivičnu niti prekršajnu prijavu , moja ćerka Lara je završila 5.razred i za sada je odlikaš i nikada do sada nije učestvovala ni u jednom incidentu koji je uključivao fizičko ili verbalno nasilje.
Prošle subote oko 18 h u naš stan ušla je vidno potrešena komšinica Ivana sa mojom ćerkom koja je bila potpuno crvena u licu , plakala i bila dezorijentisana . Dve devojke od 15 godina su nakon neke fejsbuk prepiske uhvatile moju ćerku , naterale je da kleči ,uhvatile za kosu , sabile uza zid i počele da joj udaraju šamar po šamar . Posle drugog šamara usledilo je pitanje " Šta je pi*kice , jel boli ? nemoj slučajno da plačeš " . Posle trećeg šamara su zastale držeći je za kosu i rekle " a šta ćemo još da joj radimo ? nemoj slučajno da si zaplakala samo pi*ke plaču , jel jasno ? " . Četvrti šamar je bio toliko jak da je Lara udarila levom stranom glave o zid . Sve to je gledala komšinica i pre nego što se osmelila da priđe Lari i pokuša da joj pomogne , udarili su joj i peti šamar i rekli da joj da ne sme ovo nikom da priča i pritom joj ukrale mobilni telefon , naglasivši da ako nekom ispriča šta se desilo , proći će još gore .
Moja ćerka nije neka kmeza , ali možete zamisliti koliko je bila paralisana strahom , da kada je komšinica Ivana prišla da je pita da li je u redu , Lara je pritiskajući suze odgovorila da jeste . Ivana je , Hvala Dragom Bogu , uzela za ruku i povela u naš stan .
Sišao sam liftom sa Larom , van sebe i pronašao dve devojke koje su uzgred duplo veće i više od moje ćerke . Upitao sam prvu devojku " ko mi je tukao ćerku ? ko joj je ukrao mobilni telefon ?
Ta devojka mi je doslovce odgovorila " Šta te briga gde je mobilni , naje*aćeš kao tvoja ćerka " , zatim se okrenula ka Lari koja je stajala iza mene i srdito joj prstom pripretila " naje*aćeš ! ".U tom trenutku sam je izrevoltiran gurnuo , da bi me sekund , dva posle toga ova druga devojka udarila svom snagom nekom daskom u glavu i rascepala mi čelo.
Refleksno u samoodbrani sam joj uzvratio i šutnuo po nozi .
U urgentnom centru su mi konstatovali nagnječenje lobanje , tetanogenu ranu i naravno primio sam anti tetanus .
Posle udarca sam viknuo "stanite !" , i uzeo neki telefon koji je bio na zemlji tvrdeći da neću da im ga vratim dok ne vrate ćerkin.
Krenuli smo do nekih cigala , nekog šuta odakle su izvukle Larin mobilni . Tada sam otišao u školsko dvorište i zahtevao da obe devojke pozovu roditelje i da pod hitno idemo u policiju . Sačekao sam majku , otac se pojavio u policiji posle nekih pola sata kasnije .
Epilog na današnji dan je ovakav , moja ćerkica već 7 dana sama ne izlazi napolje , dešava se da odjednom u stanu krene da plače , bukvalno da rida ,...u prisustvu majke ili mene izađe na 15 min . Naše dete bez daljnjeg nije isto dete kao od prošle subote , turobna je , ćutljiva , tužna i povučena u sebe . I u celoj priči najveca sramota Medija je činjenica da su bacili akcenat na moje ponašanje , koje je predstavljeno lažno , tendenciozno i na generalno jedan odvratno izvitopren način . AKCENAT TREBA DA SE STAVI na sadističko i brutalno fizičko i psihičko maltretiranje naše ćerke od strane dvoje maloletnih prestupnika.
Nije toliko strašno što su devojke , zajedno sa majkom bestidno lagale prilikom davanja svojih izjava , već su time potvrdile da uopšte nisu svesne svog postupka . I kako mi sada kao Porodica da se zaštitimo ?
Ne možemo da ih tužimo jer su maloletne .Verovali ili ne , ne možemo da podnesemo bilo koju vrstu prijave .
Ja sada govorim svojoj ćerki , da će sve biti u redu , ali zaista ne znam da li će sve biti u redu . Ako su mogle da joj prete da će je prebiti još više ako prijavi nasilje , otkuda da znam da joj se neće osvetiti ? Iako nisu iz našeg kraja , posle incidenta obe su se šetale po kraju , izigravale pobednice i hvalile se kako su pretukle i oca i ćerku . Na kraju krajeva , otkud znam da mene neće sačekati noću u ulazu i recimo gađati me ciglom u glavu ?
Hvala Ivani koja je pristala da svedoči o svemu što je videla , i hvala joj bezgranično što je spasla Laru daljeg zlostavljanja .
A ja sam duboko ubeđen u jedno , ove devojke su upravo ponašaju ovako zašto su svesne da im u suštini niko ne može ništa .
Bez predrasuda prema tužiocu , nadam se da će uzeti u obzir SVE činjenice vezane za incident i doneti odluku koja će biti pravična i jasna . Hvala i komšijama koje su pristale da svedoče da iste devojke već dve godine prave iste ili slične probleme , da su nekoliko puta na identičan način zlostavljale drugu decu . Na moje pitanje zašto se ćuti o tome , oni bi odgovorili " ne vredi " . Sada ih delom i razumem zbog takvog odgovora jer se i sami kao porodica osećamo nemoćno pred ovakvom vrstom brutalnog maloletnog nasilja , koje je ostavilo duboku traumu na naše dete , nadam se od sveg srca ne i trajnu .
Kao Porodica , apelujemo na sve roditelje i njihovu decu , da prijave SVAKO maloletno nasilje , bez straha . JEDINO , ponavljam jedino tako postoji nada , da bezumno maloletno nasilje koje smo nažalost na svojoj koži doživeli moja ćerka i ja , bude adekvatno sankcionisano i sprečeno .
Na kraju bih dodao da svaku reč ovog teksta potpisujem kao doslovu istinu isped moje Supruge , Ćerke , svojih Prijatelja i Pred samim Sobom .
S Poštovanjem .
Porodica Rosandić
