Nakon obeležavanja prve godišnjice od Igorove smrti donela sam odluku da više ne idem na njegov grob, pošto se majka mog pokojnog supruga veoma ružno ponela prema meni, iako sam se od prvog dana maksimalno korektno odnosila prema njenom sinu. Bila sam uz njega u najtežim trenucima i dala sve od sebe želeći da mu bude bolje. Sigurna sam da je to veliki, možda i najbolji pokazatelj moje ljubavi i poštovanja koje sam gajila prema Igoru
Dok sam bila kod Igora u bolnici, videla sam ikonu Svetog Nektarija Čudotvorca kojoj su se bolesnici molili za zdravlje, što sam i ja počela da radim, i od tog trenutka imam želju da posetim manastir posvećen tom svecu. Ove godine, uoči druge godišnjice od Igorove smrti, ta želja mi se i ispunila. Otišla sam na ostrvo Egina u blizini Atine, gde se nalazi manastir Svetog Nektarija Eginskog Čudotvorca, zapalila sam sveću, pomolila se i setila dana kada nas je napustio i odala mu poštovanje. U tome su mi pomogli ljudi iz Ambasade Srbije koji su me dočekali u Atini i pojedinci iz Crnogorske ambasade koji su išli sa mnom do manastira
Od Igorove smrti mnogo sam se promenila, imam osećaj da sam sazrela preko noći. Veliki deo sebe dala sam Igoru, tako da nije nimalo lako nakon svega krenuti dalje, zakoračiti u novu budućnost. Želim za sebe neki novi život i sreću jer duboko verujem da sam to zaslužila. Mnogo sam se namučila i propatila u prethodnom periodu, a sada se nadam da je došao red za neke nove, lepše stvari
Piše: Danilo Mašojević
