- Ljudi me često pitaju zašto sam ljutit i valjda im tako izgledam jer sam tokom karijere često igrao te teške karaktere. Nisam bežao od toga. Volim da igram jake likove i da im pokažem gde su slabi.Kada ukucate moje ime na internetu, piše šta sam sve snimao, nekih uloga se i ne sećam, dok o pozorištu nema podataka, a posvetio sam mu čitav život. Zbog toga sam malo ogorčen jer sam se filmom i televizijom bavio usput. Mojoj generaciji teatar je bio svetinja. Meni je svako snimanje u odnosu na pozorište bilo rekreacija, mada je bilo i zahtevnih rola. Srećom, ponosan sam na neke filmske i televizijske uloge koje sam odigrao –
- Pozorište me je sačuvalo od svega, svih ovih užasa i nedaća koji su se dogodili. Teatar je divno utočište. Dok svet ide svojim putem, vi se držite tog svog mikrosveta koji je za mene velik i jedinstven. Nikada mi nije padalo na pamet da svojim naslednicima zabranim da glumu izaberu za svoj životni poziv i mlađi Bojan otišao je tim putem. Licemerno je da se bavite nekim poslom i svom detetu savetujete da to izbegava. Ako se u tome pronalazi, neka ide za svojim snovima. Bio sam zapanjen kada mi je Bojan rekao da ga zanima svet sedme umetnosti, zato što su on i stariji Damjan bili okrenuti sportu. Bojan je, za razliku od mene, iz prvog puta upisao Akademiju –
- Zrelost donosi drugačiji pogled na svet. Kao mlad mnogo sam srljao, nisam mislio na posledice. Išao sam za onim u šta sam verovao. Dosta sam radio u Splitu, putovao u Banjaluku, Kruševac, tamo gde mi je bilo zanimljivo. Isto tako, bilo mi je važno s kim ću i šta raditi i tu je bilo mnogo idealizma. Danas ipak drugačije razmišljam. Pokušavao sam da ne pravim kompromise, ali oni su ponekad ipak korisni. Neke stvari obiju vam se o glavu, koštaju vas živaca i nepotrebnih emocija. Kada prođe vreme, sam sebi kažeš: Da li je moglo drugačije? Ali, tada nije. Bio sam vrlo isključiv čovek i sada znam da to nije dobro, možda me je to i sačuvalo. Super je da radiš ono što voliš i živiš od toga
- Supruzi sam danas i lepši i pametniji. Bila mi je najlepša devojka u Dubrovniku, onda možete da zamislite koliko je bila čarobna. Svojevremeno je bila veoma strog kritičar. Znala je da se oduševi, ali i da mi bez reči kaže šta misli o predstavi, samo bi rekla: Razgovaraćemo. Sasvim suprotno od onoga kada bi mi doletela u zagrljaj. Kada joj kažem kako je mnogo smekšala, ona mi odgovori: Nisam, nego si ti sazreo, a ja joj vratim da je ona postala mnogo praktičnija i pažljivija, posebno kada je reč o Bojanu. Dopada joj se sve što on glumi
Piše: Antonija Nazor
Priredio: Danilo Mašojević
( Story )
