Dubravka Mijatović: Iz života izbacujem sve što je loše

Glumica Dubravka Mijatović otkriva šta je posle razlaza sa Marinkom Madžgaljempromenila u svojoj svakodnevnici, kako je rasporedila prioritete, šta joj vraća veru u bolje sutra i zbog čega nikada nije maštala o Holivudu

Vaga Dubravka Mijatović (46) Nije lako s muškarcima, Tri palme za dve bitange i ribicu Srećni ljudi, Stižu dolari, Bela lađa Moj rođak sa sela

- Kada pročitam scenario odmah znam da li je nešto za mene i moram li da se pomučim kako bih dočarala određeni lik. Uglavnom kada je nešto kvalitetno napisano onda je nama glumcima mnogo lakše, pošto tada znamo da nećemo morati da brinem o drugim stvarima već samo o svojoj ulozi. Tokom prethodnih godina bilo je najrazličitijih ponuda za filmove, ali tekst i to kako je osmišljena uloga presudili su da postanem deo ekipe ovog filma –

- Nikada nisam maštala o Holivudu, a ni ovu ulogu ne doživljavam kao angažman tog tipa, već kao saradnju sa svojim kolegama. Svi mi imamo isti zanat, govorimo različite jezike, ali bavimo se istim poslom –

- Veoma malo se radi, ali nije samo u tome problem, profesija kojom se mi glumci bavimo skoro da nije cenjena uopšte i trenutno je na najnižim lesticima. Čini mi se da sve ide nekom silaznom putanjom od trenutka kada sam počela da se bavim ovim poslom, nakon diplomiranja 1994. godine. Ipak nikada nisam pomišljala da odem iz Srbije, jer ne gajim ambicijije da se svojim poslom bavim negde u inostranstvu. Ne posedujem tu vrstu energije i sebe ne posmatram na taj način. Uvek sam imala posla i sve vreme radim u kontinuitetu –

- Moja naivnost daje mi nadu da će biti bolje, posvećujem se samo onome šta radim i to me ispunjava. Već mesecima ne uključujem televizor i bez njega odlično funkcionišem. Ispostavilo se da je to odlična terapija. Ne činim to na silu, prosto ne osećam potrebu za tom vrstom zabave i informisanja. Shvatila sam da kada mi nešto ne neodstaje, onda mi i ne treba. Foksuriam se samo na stvari koje mi prijaju, a one lošije izbacujem iz života –

- Kada čujem laskave komentare uz svoje ime smatram da sam došla u neko zrelije doba. Uvek mi je neprijatno kada me neko hvali, ali sada sam u tim godinama kada ti eptieti pristiužu. Ne želim i ne volim da govorim o sebi. Moj ideal je da se bavim ovim poslom, i da me ljudi pamte po mojim ulogama, a ne po intervjuima. Ako me već gledaju na televiziji u onolikim reprizama, malo je neukusno da im još iskačem iz novina –



- Ljudi čije intervjue volim da čitam, u poslednje vreme povukli su se iz javnog života. Ali eto sada se radujem ovom svom intervjuu –

Piše: Danilo Mašojević