- U porodici Bašić najveći obožavaoci ovog serijala su moja desetogodišnja unuka Ena i moj osamdesetogodišnji tata. Njih dvoje sočno objašnjavaju jedno drugom ko je šta radio i govorio u nekoj epizodi. Znači, Enin pradeda često drugačije vidi i tumači pojedine dogodovštine Fazlinovića pa ga Ena ispravlja i pojašnjava mu šta se zapravo dogodilo. Veoma je duhovito i zabavno to njihovo različito viđenje stvari. Ne zna se ko je smešniji, pradeda ili praunuka, a najinteresantnije je to što su oni beskrajno zabavni jedno drugom –
- Kad budem otac nikad neću biti glumac. Glumci se previše udubljuju u dečja posla pa nikad ne odrastu. A kad im deca odrastu, glumci tek tad podetinje - ovu repliku koju sam lično smislio izgovaram u jednoj predstavi, a ona vrlo plastično odgovara na vaše pitanje. Može se reći da su moja odrasla deca, koja su već ljudi, razmazila su mene, a ja razmazujem njih, pa smo razmazili i moju suprugu, a ona je razmazila sve nas zajedno. Baš smo se razmazili. Pa šta? Ugodnije je od bilo kakvih rigidnosti –
- Uči i radi. Ko ne uči i ne radi, zlo čini. Dajem taj savet Skenderu i Hani već dvadesetak godina. Koliko su ga njih dvoje čuli i primenili, pokazaće vreme, a ja sam kao otac uveren da su čuli i razumeli –
- Jasna i ja ove godine slavimo tridesetogodišnjicu zajedničkog života: treba imati mnogo takta da brak dođe do trećeg akta –
- Nisam rigidan i ne verujem u patrijarhalni autoritet, već u rad, poštovanje, dostojanstvo, saradnju i ljubav. Uprkos svemu što sam video i doživeo, uporno se držim svojih idealizacija i prema porodici, ali i prema svojim studentima. Verujem u upornost –
- Privatno sam prilično dosadan, ćumur, neko kaže mrgud, melanholik, a posao glumca traži zanos, euforiju, igru. Razumem depresije u koje padaju umetnici –
Piše: Ksenija Konić
