​Hot Story

Ana Sofrenović: Neke stvari treba ostaviti u prošlosti

0
Ističući kako predrasude prema ženama ne jenjavaju, glumica Ana Sofrenović govori o važnosti slobode, navodi pravila kojima se rukovodi u vaspitavanju ćerki Ive i Lene i kaže da ona sve češće uči od njih dve
Ana Sofrenović, foto: Petar Đorđević, Story press
Ana Sofrenović, foto: Petar Đorđević, Story press
Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa
nežnijeg

- Žene su se veoma osnažile. Živimo u patrijarhalnom društvu, ceo region veoma je konzervativan i tradicionalan, ali savremeni trenutak ne dozvoljava taj luksuz da žena ne radi i da je sputana. Ona treba da bude prisutna na svim poljima i u tome mora biti podržana, jer drugačije ne može da funkcioniše. Nije to više pitanje toga jesmo li liberalni ili ne, već ako ženu koja je pametna, obrazovana i sposobna zadržite u kući da radi u prostoru koji je ograničava, vi niste uskratili samo nju, već njenu porodicu, decu i društvo. Krajnji je trenutak da neke stvari ostavimo u prošlosti jer su vezane za određene odnose koji su tada bili odraz vremena. Novo doba zahteva nova pravila



- U odnosu na svoje roditelje, naša deca vladaju daleko većim brojem informacija, što ne treba da zaboravimo. Danas postoji mnogo stvari koje oni znaju, a mi ne, i zato je komunikacija najvažnija. Ne samo što ne smemo da ih ispustimo već je najbitnije da ne ugrozimo kontakt s njima. Koliko mi njih možemo da naučimo, toliko i oni nama mogu da prenesu neko znanje

- Svesni smo toga da su vrednosti pale, vlada nepoverenje, ulično nasilje, deca su mnogo grublja nego što su nekada bila. To se dešava svima, ne samo nama. Mi tek sad vidimo posledice onoga što se dogodilo devedesetih godina, i to ne u političkom smislu već na ljudskom nivou –

- Moj lik nije ono što se smatra stereotipom kada je reč o Crnogorkama. Uopšte ovaj film karakteriše mnogo rizika, a to što su odabrali mene za ovu ulogu jedan je od njih. Mislim da je reditelj Nikola Vukčević od početka svemu pristupio s veoma mnogo hrabrosti – od priče koju je izabrao do načina na koji ju je sproveo u delo. Ovo ostvarenje pokazuje da postoje ljudi s kojima vredi i treba raditi, kao i da ima nade za kinematografiju – Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa

Ljudi su reagovali veoma emotivno, mnogi su mi rekli da je film ostavio snažan utisak na njih, a beogradska publika nije nimalo laka. Kritike su ključna stvar, jer nije poenta da vas samo hvale. Uči se i iz pohvala, ali i iz pokuda

Piše: Danilo Mašojević
makonda-tracker