U Subotici su se zbile dve krucijalne činjenice moga života što ih je udesio Bog ili Slučaj: tu su se susreli moj otac Eduard Kiš, viši inspektor državnih železnica i pisac jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, i moja majka Milica Dragićević, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetinja, u poseti kod svoje sestre. Susret redak, možda jedinstven u ono vreme
Prve čulne impresije mog detinjstva potiču iz Novog Sada, koji se nalazi nekih sto kilometara južnije od Subotice, niz Dunav. Mirisi, ukusi, boje… Miris kestenovog cveta, ruže u vazi, kamilice, mašinskog ulja u mehanizmu šivaće mašine, očeve cigarete, kolonjske vode na vratu moje majke, čiste krevetnine, mokraće, mušeme na stolu, kafe, sapuna, začina, kožne trake na očevom šeširu, sedišta fijakera, železničke stanice, apoteke, praznog kupea prve klase, remena za podizanje prozora u vagonu, kožnog kofera. Ukus ribljeg zejtina, meda, bele kafe, cimeta, drvenih bojica, lepka, mastila, hartije, kaučuka, bombona, krvi iz prsta, jodne tinkture, suza, sirupa protiv kašlja. I slike, kao kad se prelistavaju stare razglednice… slivnik što zaudara na trulež i u koji se cedi sapunjava voda; kasarna i groblje; katedrala i sinagoga; pravoslavna Uspenska crkva u kojoj me u petoj godini krste (sveštenik mi sipa vodu na teme, ja tražim pogledom svoju majku koja me začas prepustila brizi krsnoga kuma; miris tamjana, zapevanje sveštenika, treperenje sveca, lica svetaca na ikonama); tramvaji sa lirom; fotografski atelje sa veštačkim cvećem i sa pravom pticom u kavezu; čipka iznad sedišta od baršuna u kupeima prve klase; majčina singerica nalik na katedralu
Da nije bilo strahota ratnog detinjstvane ne bih postao pisac
Tamo na Cetinju, kao što znate, kiše padaju mesecima, ili su bar tada padale. Eto jedne od pogodnosti da čovek ostane u kući ili da se zavuče u biblioteku. Život je u to vreme, život mladih pogotovo, bio do užasavanja monoton, očajnički provincijalan i nesrećan. Nas su još i na maturi šišali do glave, kasarnski, vojnički, po provincijskoj logici i provincijskim pedagoškim načelima, ondašnjim, kako bi ubili u nama sve tzv. porive, kako bi nas uputili na knjigu, kao da smo imali bilo kakve druge mogućnosti za bekstvo, osim knjige. Mislim da me razumete. Nije bilo igranki osim gimnazijskih, nešto u stilu starovremenih balova, gde sam ja, u duhu romantičarske, Sturm und Drang, u biti larpurlartističke, staromodne, provincijske pobune, s puno smisla za martirstvo i sa željom da se izdvojim od ošišanog krda, stajao sam na podijumu, takođe ošišan do glave, i svirao violinu -
Ako neko kao što je moja majka mora da pati toliko mnogo i toliko dugo, to je dokaz da Boga nema Omladinski pokret Oproštaj s majkom Mansarda, Mansardom Psalm 44 etičkog i estetičkog sučeljavanja sa užasima istorije etnografskom retkošću
Bašta, pepeo Rani jadi Peščanik Porodični cirkus Peščanik Uliksa Bolje je ako se nalazimo među progonjenima nego među progoniteljima.
Grobnica za Borisa Davidoviča Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti Komunist Čas anatomije Grobnice za Borisa Davidoviča gorkog taloga iskustva
Kad se probudim, ponekad ne znam gde sam, čujem kako se našijanci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona trešti harmonika. Njegova poslednja knjiga koju je za života objavio, zbirka devet pripovedaka pod naslovom Enciklopedija mrtvih, objavljena je 1983. Drži se podalje od prinčeva Savetima mladom piscu Ne uskači, dakle, u vozove istorije, jer je to samo glupava metafora književnost mora da ispravlja istoriju Šta znači šest miliona mrtvih, ako ne vidimo jednog jedinog čoveka i njegovo lice, njegovo telo, godine i njegovu ličnu istoriju
