Nakon pet godina skladnog i idiličnog bračnog života, nekadašnji vaterpolista Aleksandar Šapić i njegova supruga Ivana odlučili su da stave tačku na svoj emotivni odnos. Uprkos velikoj ljubavi koju su osećali kada su se jedno drugom zakleli na večnu vernost, tridesetjednogodišnji bivši sportista i njegova izabranica shvatili su da se njihovi stavovi o zajedničkoj budućnosti u potpunosti mimoilaze. Mada je, po rečima njima bliskih osoba, u njihovoj svakodnevici donedavno sve savršeno funkcionisalo, događaji u poslednjih nekoliko meseci za njih su postali nepodnošljivi, što je rezultiralo odlukom o definitivnom razlazu. Jedan od razloga zbog kojeg su kao razrešenje nesuglasica izabrali razvod jeste i taj da Ivanina deca iz prvog braka, sin Aleksandar i ćerka Ana, koju je Šapić zavoleo kao svoju, ne osete napetu situaciju kod kuće i ne snose posledice toga da je ljubav između njihove mame i njenog partnera počela da se gasi. Iako proteklih nedelja srpskom prestonicom kruže senzacionalne glasine po kojima se nagađa da je jedan od razloga razvoda slavnog sportiste i njegove bivše supruge treća osoba, Šapić tvrdi drugačije.
- Mada ne želim da detaljišem o svom privatnom životu, moram da kažem da je tačno to da se razvodim, ali i to da su insinuacije oko toga da imam novu devojku neistinite. Veoma je ružno i neukusno to što pišu pojedini mediji i što se bave izmišljanjem raznih priča koje su samo rezultat nečije bujne mašte. U mom životu nije aktuelna nikakva nova veza - iskreno je za Story rekao proslavljeni vaterpolo reprezentativac.
Donedavni supružnici venčali su se u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi, a njihovim zavetima prisustvovali su samo najbliža rodbina i prijatelji, nakon čega je svadbena ceremonija priređena u klubu Koling. O svom emotivnom odnosu dojučerašnji supružnici nikada nisu želeli da pričaju, osim što je jednom prilikom Ivana svog supruga okarakterisala kao čoveka čelične duše i volje kada je reč o sportskim rezultatima i dodala da se ne može rečima opisati koliko je divan privatno.
Moni Marković
