Da stvar po nju bude gora, baš u to vreme krenuo je prvi poplavni talas ka Šapcu, njenom rodnom gradu, u kojem joj živi majka. Za nju je Slavica više brinula nego za sebe i, s obzirom na to da je bila daleko od nje, digla je paniku.
- Od srede do subote bila sam zarobljena u Bosni. Radila sam na Palama i uhvatio me je taj užas. Bila sam u istoj garderobi, ali u takvom stanju nisam mislila ni da li sam oprala zube, umila se ili presvukla. Na umu mi je bilo samo da budemo dobro. Sva sreća da smo posle 12 sati našli neki hotel na brdu, pa smo imali šta da jedemo i prespavamo u toplom. Bilo mi je teško što nisam bila uz majku kad sam joj najviše potrebna.
U petak je bio prvi udar na Šabac, a ja sam bila u Milićima. Nije postojala mogućnost da odem u svoj kraj. Molila sam boga da mi mama bude dobro. Stalno sam je zvala, nisam imala mira. Digla sam paniku da brzo spakuje stvari, napusti kuću i ode na bezbedno. Zasad je kod nas sve dobro - kaže Slavica.
Pevačica je teško prihvatila činjenicu da je mnogo ljudi ostalo bez kuća i maksimalno se angažovala u pružanju pomoći.
