Od kada se našao na čelu nacionalnog tima, prvi čovek košarkaške reprezentacije Srbije, Aleksandar - Saša Đorđević (46) sve više boravi u Beogradu. Tokom praznika pridružile su mu se supruga Aleksandra – Seka (46) i ćerke Tara (15) i Tesa (11). Zajedno su uživali u lepom vremenu i odmoru, a posle toga ćerke su se, zbog školskih obaveza, sa mamom vratile u Italiju. Inače, pre nešto više od mesec dana, Sale Nacionale podvrgnut je hirurškoj intervenciji na Institutu za ortopedsko- hirurške bolesti na Banjici. Razlog za njegovu hospitalizaciju nije došao iznenada, već se nekadašnja igrački as dugo pripremao za ovaj poduhvat. Problemi su nastali kao posledica brojnih povreda koje je zadobio tokom igračke karijere, a četrdeset dana posle intervencije, Aleksandar kaže da se odlično oseća.
- Operacija je sada iza mene i sve je odlično prošlo. Sada je četrdeseti dan od intervencije i sve je u najboljem redu. Izuzetno sam zahvalan doktoru Baščareviću koji me je operisao na Banjici, kao i njegovoj veoma kvalitetnoj ekipi saradnika. On je pravi profesionalac i dobar čovek. Sve pohvale našim stručnjacima koji su odlični, bez obzira na uslove koji sigurno mogu da budu mnogo bolji, što oni svojim kvalitetom i zaslužuju – započinje Aleksandar i ističe da svom zdravlju ne posvećuje dovoljno vremena.
- Moram priznati da ne posvećujem onoliko pažnje koliko bi to trebalo. Kao roditelj, uz suprugu svakodnevno insistiram i skrećem pažnju deci koliko je zdravlje važno. Svako ko ulazi u određene godine, treba više da povede računa o sebi. Možda je razlog za to i činjenica što sam godinama igrao košarku, a sigurno je bilo perioda i kada sam osećao neku vrstu blage averzije prema aktivnom bavljenju sportom. S obzirom na to da sam sada trener, više sam okrenut toj aktivnosti, ali naravno rekreativno. Povod za razgovor na temu zdravlja bio je uslovljen i manifestacijom na kojoj smo sreli slavnog sportistu. Naime, on je kao dugogodišnji ambasador kompanije Uniqa prisustvovao postavljanju jedinstvenog MedUniqa mobilnog centra za brigu o zdravlju, popularno nazvanog Kamion zdravlja u kome su građani za vikend mogli besplatno da se pregledaju.
- Iskreno se nadam da ovakve akcije podižu svest, iako znam da to nije dovoljno i zato je neophodno svima ponavljati apel da se bave sportom. To je izuzetno važan aspekt života i mi koji smo bili profesionalci imamo obavezu da kažemo kako je to izuzetno bitno jer podiže kvalitet zdravlja – iskren je nekadašnji košarkaški as koji zbog sve više obaveza koje ima oko reprezentacije češće boravi u našoj prestonici.
- Zbog obaveza oko reprezentacije sada više boravim u Beogradu. Tokom proteklih praznika, pridružile su mi se supruga i ćerke. S obzirom na to da deca idu u školu, one ređe dolaze nego što je to slučaj sa mnom. Međutim, siguran sam da će na utakmicama one biti prvi navijači reprezentacije – kaže Aleksandar i dodaje šta sve trenutno radi.
- Trenutno se to svodi na neke sastanke, pravljenje planova, prikupljanje informacija i još mnogo toga da se što je moguće više izbegnu greške u našem poslu koji je izuzetno odgovoran. Ušao sam u ovaj posao sa dosta energije i sigurno ću tako nastaviti sve dok se budem bavio ovom profesijom. Mislim da imamo jednu dobru akciju, a to je Svetsko prvenstvo u Španiji gde možemo da pokažemo određene kvalitete – govori Đorđević, ali kao nekadašnji igrački šampion svestan je da ni samneće biti zadovoljan ukoliko rezultati izostanu.
- Niko ko se bavi ovim poslom na nivou reprezentacije, nevažno o kom sportu je reč, ne zadovoljava se isključivo pokazivanjem kvaliteta. Svi težimo ka najvećim mogućim dostignućima, naravno, medaljama. Između redova, ova zemlja uvek traži i zahteva vrhunske rezultate, a na nama je da sve uradimo sa budućim igračima kako bi nas oni ponovo doveli na te visine – objašnjava Sale Nacionale koji može da bude više nego zadovoljan činjenicom kako je prošao ovogodišnji Beogradski maraton čiji je on bio predsednik.
- Ove godine oboren je rekord, pošto se prijavilo preko tri hiljade i osam stotina učesnika, a to je razlog zbog koga smo prezadovoljni. Maraton je dobio određenu dimenziju koja nam pokazuje da to više nije pomodarstvo, već način života.
Piše: Moni Marković
