Njena baletska karijera bila je izražajno uzbudljiva, dok je sadašnje uloge uspešne poslovne žene i odgovorne majke prihvatila hrabro i odlučno. Aja Jung je sa baletskim patikama u torbi obišla gotovo sve svetske teatre, sklapala prijateljstva, sastajala se sa gradonačelnicima, novinarima i pri tom joj nikad nije bilo teško da pakuje i utovara predmete za scenu ili lepi plakate za svoju predstavu. Zahvaljujući takvom angažmanu i karakteru, postala je direktorka Beogradskog festivala igre koji će ove godine, 30. marta, biti održan 11. put.
- Ovaj festival uspeo je na nedostatku racionalnog jer da sam čekala udobnu direktorsku fotelju i šofere, odnosno pravo vreme za veliku umetnost, verovatno bih sedela kod kuće i plakala nad trenutkom kada sam prvi put otišla u baletsku školu - komentariše umetnica koja je odnedavno i na čelu Nacionalne fondacije za igru, ustanove koja deluje u srcu naše prestonice.Baš na tom mestu susreli smo se s njom i to u vreme kada se u Beogradu beležila povećana prodaja ruža.
- Osmi mart mi je oduvek bio neshvatljiv jer se vezuje za vreme koje je brisalo dame i gospodu, a na velika vrata uvelo drugarice i drugove. Pamtim ga po tome što smo kao deca učiteljicama morali da nosimo cveće. Naravno, ja nikome nisam ništa darivala i uvek sam bila po strani kada je reč o takvim običajima. Biti solista koji igra isključivo u svom ritmu, nije nimalo jednostavan izbor - koncizna je Aja koja je pred fotografom našeg magazina pozirala sa svojim naslednicama Dorom i Zoi.
- Ja i moje ćerke delimo sve teme, ili mi se bar tako čini, a jedino što mi nedostaje jeste malo više vremena za nas. Sve što propustimo u toku naporne godine, pokušavamo da nadoknadimo na putovanjima - govori Aja.A muškarac koji ih na tim putovanjima prati jeste Ajin suprug i otac njihove dece, grčki građevinski inženjer Fortus Kenelopulus, koga je upoznala za vreme boravka u Grčkoj. Zanimalo nas je koji jezik se čuje u njihovom domu, automobilu ili za vreme šetnje.
- Zvanični jezik među nama je grčki, a teže rasprave vode se na engleskom jer je to jezik biznisa. Sa decom i mamom govorim na srpskom. U svakom slučaju, zabavno je i nimalo opuštajuće - opisuje naša sagovornica tvrdeći da svoje obaveze uspeva da realizuje zahvaljujući dobroj organizaciji, pomoći najbližih, ali i tome što joj je dovoljno samo nekoliko sati sna.
- Kada jednom uđete u igru, nema nazad - poručuje nam balerina.Bonton i maniri su braća baletske umetnosti. U skladu s tim, Aja otkriva kako doživljava odrastanje svoje dece.
- Teško je klince zaštititi od pogroma neukusa. Moja deca rastu u nekakvom balonu i vakcinisana su protiv virusa kiča. Bilo bi dobro kada ne bi morale da idu u školu jer je sistem katastrofalan. Dok terate dete da uči, svesni ste da je u pitanju gomila gluposti i nebuloza koje mu nikada neće biti potrebne. Ako insistirate na tome da redovno pohađaju nastavu i lepo se druže, stavljate ih u poziciju da podele prostor sa onima kojima je jedini san da što pre uđu u kombinacije ili ugrade silikone.
Tu, naravno, govorim o generaciji svoje starije ćerke. Mlađu sam za sada spasla od obdaništa, gde se neretko sluša orijentalna muzika i govori srpski jezik sa konfekcijskim gramatičkim greškama - govori ona i nastavlja:
- Mlađa ćerka za sada pokazuje interesovanje za igru. Da li zbog dobrog društva, nastavnice, muzike ili radosti koju igra u tom periodu donosi, to još ne znamo. Upornost i ambicija su preduslovi za bavljenje bilo kojim poslom.Pored toga što je njena mlađa ćerka počela da korača stazom koja je Aji dobro poznata, balerina ne vidi sebe kao ambicioznog roditelja.
- Moja jedina ambicija jeste da Dora i Zoi budu srećne u životu i zadovoljne profesijom koju odaberu. Ja sam sve svoje mladalačke ambicije ispunila i u tom smislu nemam dugovanja koja bi one nasledile - iskrena je ona i priznaje da sa suprugom često razgovara o svakodnevnim obavezama i problemima.
- Volim da čujem njegovo mišljenje, ali na kraju uradim sve po svome - dovitljiva je Aja koja se od svih destinacija na kojima je boravila, uvek najrađe vraća u Toskanu.
Piše: Stefan Tošović
