Dvadesetdevetogodišnji Makedonac koji je odrastao u Beču kreće na turneju po zemljama regiona, putovaće s Kikijem Lesendrićem u SAD, a u planu je i snimanje prvog singla, koji će, kako stvari zasad stoje, raditi njegov mentor Željko Joksimović.
U razgovoru za Kurir Daniel sumira utiske sa superfinala i otkriva da je svojevremeno izbačen iz muzičke škole jer je profesor smatrao da je netalentovan, odgovara na pitanje da li je naslednik Tošeta Proeskog i kako se navikava na veliku popularnost.
Kakvi su prvi utisci nakon pobede?
- Osećam se fantastično i srećan sam. Verovao sam da mogu da pobedim, iako je konkurencija bila jaka. Svako od superfinalista imao je podjednake šanse da trijumfuje. Ceo život sam čekao ovaj momenat i smatram da je ovo samo uvod u nešto lepo. Moji roditelji su veoma ponosni na mene i drago mi je što su oni srećni.
Da li je tačno da si izbačen iz muzičke škole u Beču kao netalentovan?
- Informacija je tačna. Upisao sam Muzičku gimnaziju, koju sam morao da napustim posle pola godine. Jedan profesor smatrao je da nisam dovoljno talentovan za muziku. Savetovao je mojoj majci da me ispiše. Posle nekog vremena mi se izvinio i pozvao me na večeru.
Da li bi voleo da budeš predstavnik Makedonije na Evroviziji?
- To sam voleo odmalena. Otkad sam počeo da gledam Evroviziju, hteo sam da budem deo nje, da predstavljam svoju zemlju. Vremenom se ta želja izgubila jer nisam više imao isto mišljenje o festivalu. Evrovizija je velika manifestacija i ja bih bio ponosan da predstavljam Makedoniju ako ona to želi od mene.
Nadaš se svetskoj karijeri?
- Ko ne bi voleo to. Oduvek sam maštao o tome, a sad me Balkan voli. Sam sebi ne postavljam granicu da to nije moguće. Uvek moraš da veruješ da je to ostvarivo. Kad bi mi se to desilo, ne bih se bojao, niti bi me bilo strah da probam. U pitanju je velika stvar i potrebno je da te primete i drugi ljudi.
