Ratni vihor koji je početkom devedesetih godina prošlog veka zahvatio Bosnu i Hercegovinu naveo je porodicu takmičara X Factora, mladog kantarutora Lukijana Ivanovića (21), da se preseli u Srbiju. Otac mu je isprva ostao u mestu Čajniče, dok je trudna majka, noseći upravo malog Lukijana, izbegla u Sevojno kod Užica.
-Rođen sam u Užicu, odrastao u Sevojnu, Arilju i Požegi. Majka mi je iz Višegrada, a otac iz Čajniča, gde je ostao za vreme rata, dok je mama trudna sa mnom izbegla u Srbiju. Nije samo moja porodična priča takva, već i mnogih koji je zadesio taj nesrećni rat. Iz porodice sam boraca koji nikada nisu kukali nad sudbinom. Zato ću se i ja uvek boriti za sebe i svoje najbliže do kraja – počinje razgovor talentovani Ivanović koji je, uprkos teškim životnim okolnostima, oduvek imao jako uporište i oslanac.
- Moja majka je čitav život posvetila svojoj deci i nikada nije imala zvaničan posao. Otac mi je slobodni umetnik, svira gitaru i peva. Trinaest godina nakon rata živeli smo kao podstanari i selili se gotovo jednom godišnje. Poslednje preseljenje imali smo 2006. u Banjaluku gde smo konačno našli svoj mir i naparavili kuću – priča Lukijan i otkriva kako su na njega uticale česte selidbe i borba za egzistenciju.
- Prekinut mi je najlepši period u osnovnoj školi kada su svi bezbrižni i najviše se druže. Tri puta sam morao da menjam i društvo i grad. Najviše se divim mojim roditeljima koji su nas troje dece izveli na pravi put. Ispunjavali su nam sve želje u skladu sa svojim mogućnostima, ali recimo, ja kao mali nisam išao na more. Mada, lepo mi je bilo i kod babe i dede na selu – uz osmeh priča Ivanović koji je rano poečo da zarađuje.
- Počeo sam da sviram od sedamaneste godine, ali to su bili neki sitniji angažmani za džeparac. Od tih para nisam mogao da odem na letovanje, ali su mi ti nastupi bili dobra profesionalna i životna škola. U Banjaluku smo se preselili zbog jednog festivala dečjih pesama na koji se prijavila moja mlađa sestra Kristina (19). Ona je vanserijski pevački talenat i pored nje ne bih smeo ni da stanem na scenu X Factora. Moj otac je s druge strane istovremeno dobio ponudu da postane producent dečje muzičke emisije na Radio – televiziji Republike Srpske koju bi vodila moja sestra. Bilo mi je teško da se opet naviknem na novi život. Sećam se da sam prvo jutro u Banjaluci preplakao i pitao se zašto smo opet promenili adresu. U tom periodu sam se povukao u sebe i neko vreme se nisam bavio ni muzikom – nastavlja svoju ispovest Ivanović koji osim mlađe sestre Kristine, ima i starijeg brata Nemanju (24).
-Prazninu koju osećam zbog njihovog odsustva, dok se u Beogradu spremam za dalji tok muzičkog takmičenja, nadomešćivali su mi cimeri Aleksa Perović (18) i Haris Ćato (14). Čudan mi je osećaj da budem sam u stanu, naročito otkako je Aleksa ispao iz takmičenja i vratio se u Kraljevo. On zna sve o meni i ja sve o njemu. Izuzetno smo bliski, čak smo zajedno i neke curice jurili – kroz osmeh kaže Lukijan kojem je emotivni život trenutno u drugom planu.
-Naša mentorka Emina Jahović - Sandal ustupila nam je vilu na Dedinju, da ne bismo spavali u hostelu i zamolila nas je da nam stan služi isključivo za spavanje i vežbanje. Teško mi je sada da izdržim samoću. Haris i Aleksa su mi kao mlađa braća sa kojima sam se saživeo - ističe smeđokosi pevač koji je ubeđen u dobar plasman u finalu šoua na TV Pink.
- Smatram da tek sada počinje prava borba, jer je ostala još jedna live emisija do finala. Jedini sam preživeli član Eminine grupe i obaveza mi je samim tim još veća. Osećam odgovornost da moram da idem do kraja. Pokušavam da dam sebe u svakom nastupu, ali nekada se desi da imam loš dan - zaključuje perspektivni Lukijan.
Nikola Rumenić
