Samo dan posle veličanstvenog trijumfa u Novom Sadu gde je nakon osamnaest godina nastupala pred prepunim Spensom, folk zvezda Lepa Brena (53) zauzela je sve naslovne strane dnevnih novina zbog prodaje pedeset i jedan odsto muzičke Grand produkcije. Licitira se da su ona i direktor te kuće Saša Popović ovom novčanom transakcijom zaradili između petnaest i pedeset i pet miliona evra. U intervjuu za Story Brena komentariše spekulacije o milionskim ciframa koje se poslednjih dana vezuju uz njeno ime i otkriva kakav je njen odnos prema novcu.
Story: Oni koji su bili na koncertu u novosadskom Spensu kažu da je to jedan od vaših najemotivnijih nastupa. Kako ste vi doživeli taj spektakl?
- Činjenica je da su Vojvođani znatno mirnijeg temperamenta, ali su vrlo osećajni. Na svim mojim koncertima u Novom Sadu uvek je bilo mnogo emocija. Moglo se očekivati da sve bude tako lepo i veselo jer umem da napravim atmosferu. Zna se kojim pesmama se počinje, a kojim završava i sa svojim timom uvek radim na dramaturgiji čitave te priče. Komunikacija između mene i publike jeste nešto što najviše volim i zbog čega sam i pravila taj koncert.
Story: Posle prve numere rekli ste publici da imate tremu. Jeste li se tokom koncerta prisetili svojih muzičkih početaka u novosadskom hotelu Park?
- Nikada nemam vremena da se previše prepustim emocijama, ali kad je reč o mojoj karijeri, Novi Sad mi mnogo znači. U nekim ključnim trenucima pružio mi je gostoprimstvo i duševni mir. Od silnih obaveza oko generalne probe i sređivanja za koncert, nisam stigla da evociram uspomene na period kada sam živela u hotelu Park. Pred nastup, dok mi uređuju frizuru i šminkaju me, volim da ćutim ili da na određeni način meditiram. Tek kada se završe neke krupne obaveze, popusti mi koncentracija i desi se da me tokom koncerta obuzme trema. U stvari, mogla bih to osećanje da nazovem i pravim opuštanjem pred publikom. Na momente imala sam osećaj da ću se rastočiti od emocija i užitka pred vernim obožavaocima. Shvatila sam kako svakom od nas treba mnogo truda, ljubavi i uložene energije da bi nam ljudi to vratili na adekvatan način.
Story: Pred kraj nastupa bili ste ipak na ivici suza?
- Nije to trenutak u kom sam želela da pustim suze, već sam bila ranjiva i srećna pa nisam mogla da se kontrolišem. Takve su sve žene kada se razneže, ni ja nisam drugačija.
Story: Smeta li vam što su taj vaš veličanstveni uspeh na koncertu bacili u senku napisi o milionima koje ste navodno zaradili prodajom pedeset i jedan odsto Grand produkcije?
- Svakog čuda tri dana dosta. Kada imate jednu zemlju u kojoj se reklamiraju samo preparati koji podižu libido i potenciju, shvatite i kakva je ekonomska i mentalna kriza u narodu. Ovde je važniji nečiji dekolte ili zadnjica od ozbiljnih, konstruktivnih stvari. Ako se kolektivno ne osvestimo, neće nam pomoći ni bensedini ni libido. Narod mora od nečega da živi, ne može da se leči pesticidima niti sredstvima za potenciju. Sva ljubav ide iz stomaka, a treba ga napuniti. Ekonomski problem uvek je veći od bilo kog drugog. Čak i kada bi ovde sleteli vanzemaljci, ta priča bila bi aktuelna i zanimljiva tri dana. Za većinu stvari koje se objavljuju u novinama ne postoje dokazi, osim kada je reč o skandalima sa golim curama ili pričama iz crne hronike: Onaj zakl’o ovog, ovaj onog... Sve nenormalno kod nas je postalo normalno.
Story: Šta je istina o prodaji pedeset i jedan odsto Granda?
- O tom-potom, pričaćemo kad dođe vreme. Previše se podigla prašina u medijima. Kada sve bude dogovoreno i potpisano, objavićemo istinu.
Story: Mogu li se vaši milioni pretočiti u porodičnu sreću u kojoj uživate? Da li je to jedina iskonska vrednost za koju se borite?
- Počela sam da radim od svoje šesnaeste godine i šta god da se poslovno desi sa Grandom ili nekom drugom firmom, trudiću se da budem još bolja i kvalitetnija u biznisu. Grand će nastaviti da radi još ozbiljnije na proizvodnji kvalitetnog i dobrog programa i ne postoji nikakav razlog da bude drugačije. Mnogo ćemo ulagati u tu priču i što se nas tiče, ništa značajnije nije se promenilo.
Story: Koliko se vremenom menjao vaš odnos prema novcu?
- Zbog priča o uvećanju mog bogatstva, mnogo više se menja odnos ljudi prema meni, dok se moj odnos prema drugima zbog toga uopšte ne menja. Radim od svoje šesnaeste godine i brzo sam napravila velike finansijske obrte i zaradila mnogo para, tako da je meni novac samo sredstvo koje mi omogućava komforan život koji sam zaslužila. I moj suprug je takođe počeo da radi i zarađuje kao vrlo mlad i imamo istovetan stav prema materijalnim stvarima.
Story: Jeste li štedljiviji sada u periodu ekonomske krize i učite li i decu da tako sagledavaju život?
- Nijedan roditelj ne živi večno pa decu učimo da što pre počnu da žive od sopstvenog rada, a ne od tuđe slave i da se bore da izgrade svoj identitet zbog kojeg će biti cenjeni i voljeni kao kvalitetni ljudi i dobri u svom poslu. Zato ih i šaljemo na školovanje u inostranstvo, tamo niko ne zna ko su im mama i tata, iako nimalo nisam srećna što se odvajam od njih. Svima je potrebno da odrastu i pronađu sopstveni put. Upoznala sam mnogo uspešnih i bogatih ljudi čija je jendostavnost u shvatanju života vredna poštovanja. Budala nikada nije svesna da je budala, a pametan čovek je uvek svestan koliko vredi, on se ne divi sebi zbog talenta koji poseduje već radi i uživa u tome. Tako ispunjava svoj ego i tu je razlika između ljudi koji su nešto napravili u svom životu i onih koji to nisu. Onaj ko ima toliko toga, nema želju da se eksponira tamo gde ne treba i gde mu nije mesto. Volim da pevam, ali i da sređujem svoje dvorište, nijedan posao nije mi komplikovan. Uživam u svakom segmentu svog života i u svemu čime se bavim, trudim se da budem veoma dobra.
Story: Ali još više bodete oči zato što se, poput nekih svojih koleginica, nikada niste razmetali skupim kostimima i torbama kojima one mašu pred kamerama i foto-objektivima?
- Sve njih razumem i ne želim da komentarišem tu priču. Danas je i donji veš markiran. Ja bih volela da me ljudi pamte po onome što radim, a ne po onome što oblačim. To je suština priče. Želim da me pamte po dobrim pesmama i koncertima kao i da moj imidž ne zavisi od markiranih krpica. Trudim se da budem originalna i da ono što nosim bude napravljeno samo za mene, kao što se radi za Šer, Madonu i druge zvezde inostranog šou-biznisa koje su mi uvek bile uzori. A onima koji žele da budu poznati po garderobi, to i prepuštam, ali moraju da znaju kako takve stvari sebi mogu da priušte svi koji imaju dovoljno novca i da u uniformnosti nema ničeg osobenog
Piše: Nikola Rumenić
