Neposredno nakon koncerta koji je popularni hrvatski sastav Jinx održao u Novom Sadu, a kome je prisustvovalo više hiljada ljudi, pevačica Jadranka Ivaniš Jaja (40) ispričala je gde pronalazi energiju za sve oblasti umetnosti koje je inspirišu. U iskrenom intervjuu ona se osvrnula i na poslovni, ali i privatni odnos sa svojim suprugom i frontmenom grupe Pips, Chips&Videoclips Dubravkom Ivaniš. Njih dvoje su već dugo zajedno i uživaju u skladnom braku u kome su dobili ćerku Luciju za koju Jaja kaže da je podseća na nju kada je bila u tim godinama.
Story: Završili ste likovnu akademiju, dizajnirate nakit, a upisali ste i dizajn enterijera. Gde pronalazite energiju?
- Ne znam, ali ponekad mi se čini da ću se srušiti na ulici. Onda pustim neku stvarno dobru muziku i ponovo dobijem krila. U životu nam preostaje samo da budemo ono što jesmo i da skočimo u to more ludila. Rizik se uvek isplati i ne treba kalkulisati jer samo ono što osećamo u sebi može biti kvalitetno ostvareno. Roditelji, ne branite svojoj deci da biraju, oni znaju šta žele jer su bliže svom unutrašnjem biću od nas odraslih.
Story: Koliku je promenu u vaš život unela ćerka Lucija?
- Lucija je pomogla i nama da odrastemo. Kad dođe dete, roditelji se okrenu u drugom smeru i dobiju nove kvalitete kao ljudi. Najbitnije od svega što se meni dogodilo jeste to da sam pronašla meru kako da se maksimalno posvetim njoj, a istovremeno radim na sebi da bih joj bila primer…
Story: Obično deca jedinci maštaju o velikoj porodici, razmišljate li o proširenju porodice?
- Ne. Mi smo jedinci i ona je jedinica. Malo smo u manjini, ali zasad nemamo problem oko toga. Najbolja porodica su prijatelji koje ionako možeš da odabereš.
Story: Koliko se Lucija razlikuje od vas kada ste bili u tim godinama?
- Moja ćerka liči na mene, ponajviše u tome što obe, ona sad a ja kao mala, posedujemo crtu povučenosti i pripadnosti jednom unutrašnjem svetu imaginacije. On nas spasava i daje nam snagu za život. Nadam se da će je iskoristiti u kreativne svrhe.
Story: Tražite li u životu često oslonac ili sami sebe ohrabrujete i gurate napred?
- Oslonac uvek tražim u grupi ljudi, valjda jer sam jedinica i dobro se osećam u ekipi. Društvena sam i paše mi timski rad. Volim da učim od drugih i sve pokušavam da iskoristim. Sama sam jedino kad crtam ili slikam, a zaista je nezgodno sam sebi biti egzekutor.
Story: Suprug Dubravko je frontmen grupe Pips, Chips and Videoclips. Ko je veći kritičar kada je reč o poslu kojim se bavite, vi ili on?
- Dudo je perfekcionista i u umetničkom smislu ne dozvoljava kompromise. Radi svaki dan bar osam, devet sati i tako je od kada smo zajedno. Uvek smo otvoreni jedno prema drugom i to je jedina platforma za napredak. Ne znam ko tu koga više kritikuje, ali i ti razgovori su uglavnom konstruktivni jer su neki problemi u ovom pozivu naprosto neminovni, kako u tehničkom smislu, tako i u umetničkom.
Story: Kako izgleda brak između dve umetničke duše?
- Ne znam kako izgleda između dve birokratske... Nama se čini potpuno normalno.
Story: U pesmi Na zub su me uzeli mama, gostuje vaš suprug. Kako je došlo do te saradnje?
- Coki je napisao song koji odgovara Dudinom vokalu, a pošto smo svi u dugogodišnjoj prijateljskoj mreži, saradnja je bila logična i prirodna. Naša dva benda slična su po godinama i kulturološkom miljeu. Isto tako, pevački i kroz dizajn sarađujem sa njegovom grupom.
Story: Tokom dvadesetogodišnje karijere, Jinx je izdao šest albuma, poslednji Diksilend 2010. godine. Da li je možda u pripremi novi?
- Konačno smo sredili prostoriju za svirku i pitanje je dana kad ćemo početi s radom.
Story: Zašto se nikada niste odvažili da napišete pesmu?
- Okružena sam autorskim gigantima, pa imam komplekse (smeh). Dovoljan je likovni deo autorskog izražavanja, nikad nisam bila od reči.
Story: Čime ste se bavili tokom šestogodišnje pauze kada bend nije radio?
- U emisiji o uređivanju enterijera radila sam kao host i dizajner na RTL televiziji, bila sam dobra mama i crtala... Tada mi je ćerka bila mala i odlučila sam da se posvetim njenom odrastanju.
Story: Da li je bend u međuvremenu sazreo?
- Odrasli smo, preboleli sve dečje bolesti, pobedili vlastiti egoizam i shvatili ko smo. Mi smo mali bend sa ponekom velikom pesmom. Nema tu glamura ili bogatstva, srećni smo da možemo živeti od posla koji najviše volimo. Pri tom, nekim ljudima važna je naša muzika jer ih usrećuje.
Story: Kada ćemo imati priliku da vas vidimo u Beogradu?
- Nadam se da ćemo uskoro opet u Beograd… Ne znam ništa konkretno.
Razgovarala: Moni Marković
