Uspeh koji je pevačica Jelena Tomašević ostvarila na prošlogodišnjoj Evroviziji, nije bio jedini razlog njenog dolaska u žižu medijske pažnje. Dok se u inostranstvu predstavila pesmom Oro, domaću publiku nagradila je albumom prvencom Panta Rei, a uspesi na poslovnom planu ove dvadesetpetogodišnje brinete bili su prožeti i bajkovitim trenucima. Romansa koju je 23. maja prošle godine otpočela sa tridesetogodišnjim glumcem Ivanom Bosiljčićem, svakim danom postajala je sve jača. Međutim, senku na period blagostanja i radosti talentovanoj pevačici bacio je nemili događaj koji je uzdrmao sreću njene porodice. Štrajk glađu u koji se zajedno sa svojim kolegama iz Fabrike kože Partizan u Kragujevcu iz protesta upustio njen otac Dragan, trajao je osamnaest dana, tokom kojih je Jelena bila obuzeta zebnjom i brigom na koje do tada nije bila naučena.
- Tata je kao elektrotehničar punih dvadeset osam godina bio zaposlen u fabrici Partizan, čime je nastavio porodičnu tradiciju jer je i moj deda svoj radni vek proveo u istom preduzeću. Bilo je logično što se solidarisao sa kolegama i borio za svoja legitimna prava, ali poštujem njegovu želju da se o tome ne govori. Vaspitavana sam tako da svako treba da radi svoj posao pa i sada želimo da naši problemi ostanu u okviru porodice. Jedno drugom smo bili i ostali najveća podrška. Tata je presrećan što se bavim muzikom jer zna da je to posao koji volim najviše na svetu. Posebno mu je drago što smo brat Darko i ja dar za pevanje nasledili od njega jer je on odličan pevač, mada nam je i mama Snežana veoma muzikalna – ponosno govori Jelena o svojoj porodici uz čiju je podršku uspela da pronađe pravi put.
- Uvek sam u roditeljima imala najbolje uzore jer se u svakoj situaciji međusobno podržavaju, a njihova velika ljubav u stanju je da pobedi sve nevolje. Volela bih da jednog dana imam brak poput njihovog. Koliko god je mojoj mami bilo teško dok je tata štrajkovao, uz pomoć ljubavi koju oseća prema njemu, uspela je da se izbori sa svim strahovima. Kao i svaka zdrava porodica, i mi se uzajamno pomažemo. Bitno je da smo zdravi i složni, a za sve ostalo postoji rešenje – iskrena je Jelena koja podršku pored svoje porodice ima i u voljenom momku, glumcu Ivanu Bosiljčiću, s kojim će uskoro obeležiti prvu godišnjicu ljubavi.
- Proslava godišnjice biće u neku ruku iznenađenje za oboje. Uživamo u spontanosti, a pošto imam veoma malo slobodnog vremena, trudim se da ga, kada sam kraj dragih ljudi, provedem kvalitetno - kaže pevačica koja će maj pored ljubavi zauvek pamtiti i po Evroviziji, o kojoj rado evocira uspomene.
- Ne mogu da zaboravim tu euforičnu atmosferu i žurke na kojima sam se odlična provodila. Presrećna sam što sam upoznala i ostvarila saradnju sa divnim umetnicima kao što su Sirušo i Boaz, s kojima sam snimila pesmu Time to Pray. Nedavno smo se vratili iz Moskve, gde smo učestvovali na dodeli godišnjih nagrada i imali čast da pevamo na Kremlju. Prošle nedelje zdušno sam navijala za našeg predstavnika Marka Kona. Iako je njegova pesma Cipela vedra i vesela, u isto vreme ilustruje i tužnu današnjicu kada se sve češće ljubav kupuje kao svaka druga roba – ističe Jelena koja svakodnevno uživa u susretima sa publikom.
- Drago mi je što moje pesme od reči do reči pevaju zajedno sa mnom. Nedavno sam nastupala u rodnom Kragujevcu pred dvadesetak hiljada posetilaca. Bila sam presrećna kada sam videla koliko je ljudi došlo da me čuje jer kažu da je najteže biti voljen u svom gradu – završava Jelena.
Moni Marković
