Više od hiljadu meštana sela Johovca nadomak Bijeljine, rođaka i prijatelja ispratilo je na poslednji put Andriju Miloševića (38), mlađeg brata proslavljenog srpskog fudbalera Save Miloševića (40), koji je pre nekoliko nedelja stradao u teškoj saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb - Beograd. Tragedija koja se dogodila blizu naplatne rampe u Šimanovcima kada su vozači kamiona i još jednog putničkog vozila lakše povređeni, bila je kobna po Andriju Miloševića koji je od zadobijenih povreda podlegao ubrzo po prijemu u Urgentni centar.
Kako su preneli pojedini mediji, Andrija je neposredno posle nesreće bio svestan i čak je jednom od ljudi koji su prišli da mu pruže prvu pomoć rekao da pozovu suprugu Danielu i brata Savu, što je ovaj i učinio, međutim, povrede su bile toliko teške da je tokom transporta u kolima Hitne pomoći prestao da daje znake života. Andrija Milošević za sobom je ostavio suprugu Danielu, sina Matiju (14) i ćerku Janu (5). Njegov stariji brat Savo najteže trenutke u životu proživljava u okruženju supruge Vesne i njihovo troje dece, Nikole (17), Isidore (14) i Borisa (7), sestre Cvijete, snaje i bratanaca, kao i najbližih prijatelja. Izjave za medije, iz razumljivih razloga, ne daje, utučen je i u šoku zbog svega što se dogodilo. Inače, pre četrnaest godina, Savo je ostao bez majke Dragice, a pretprošle, 8. juna 2011, i bez oca Stevana kojeg je, posle kraće svađe u dvorištu porodične kuće u Johovcu, iz karabina ubio Savin deda po kojem je nekadašnji kapiten reprezentacije i dobio ime. On je preminuo samo godinu dana kasnije služeći zatvorsku kaznu u KPZ Foča. Dostojanstven u svom bolu, Savo na seoskom groblju u Johovcu nije krio suze dok je tešio sestru Cvijetu, snaju Danielu i bratanca Matiju, a snagu da izdrži, pored najbližih rođaka i prijatelja, svojim prisustvom dali su mu i bivši saigrači, treneri i brojni sportski radnici. Andriju Miloševića poznanici, prijatelji i rodbina opisuju kao veselog čoveka punog optimizma, posvećenog porodici i fudbalu s kojim je i za koga je, baš kao i Savo, živeo. Bio je osnivač, predsednik, kapiten i finansijer FK Proleter iz Johovca, uvek pun razumevanja za problem drugih, čak i nepoznatih ljudi.
- Ti si možda, kapitenu naš, otišao, ali nešto je ostalo iza tebe, ostala su dela i velike uspomene na tebe koje ćemo nositi u srcu svi mi koji smo te poznavali. Ti si možda otišao, kapitenu, ali večno si živ u našim srcima - reči su kojima su se saigrači oprostili od Andrije. Prijateljima, ali i čitavoj javnosti posebno je teško pala informacija da je Andrijina porodična kuća u Loznici, u kojoj su Miloševići živeli do preseljenja za Beograd, opljačkana na dan sahrane i da su lopovi s nje skinuli čak i bakarne oluke. Za razliku od lopova kojima ništa, pa ni nečija tragična smrt nije sveta, Miloševići su svoju plemenitost dokazivali bezbroj puta. Andrija je iz svoje šljunkare brojnim izbeglicama besplatno davao pesak i šljunak za gradnju domaćinstava, a o veličini Savinog srca, njegovoj hrabrosti i odanosti najbolje govori podatak da je posle očeve sahrane, u junu 2011. godine, smogao snage da ode u Sremsku Mitrovicu na sahranu svog prijatelja, pevača Darka Radovanovića, koji je samo dan nakon njegovog oca tragično stradao u saobraćajnoj nesreći.
Piše: Moni Marković
