icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Jovanka Broz: Smrt kao spasenje od života

Podeli:

Uklonjena iz Titove blizine da borba za vlast u predvečerje njegovog silaska sa političke scene ne bi imala neposrednog svedoka, Jovanka Broz poslednjih 36 godina provela je izolovana od spoljnog sveta, a sve do smrti živela je u uslovima nedostojnim čoveka.
Jovanka Broz; foto: Guliver, Pixsell, Zoran Buđić
Jovanka Broz; foto: Guliver, Pixsell, Zoran Buđić

Udovica bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Jovanka Broz, preminula je u nedelju, 20. oktobra, u beogradskom Urgentnom centru u 89. godini. Poslednjih deset dana ona je bila bez svesti i priključena na aparate koji su je održavali u životu. Lekari su se od 23. avgusta, kada je u teškom stanju, dehidrirana i polusvesna primljena na bolničko lečenje, borili da je spasu. Prvi pregledi tada su pokazali da je godinama zanemarivala svoje zdravstveno stanje, a po priči rođaka koji su je doveli, odbijala je da se leči. Tada je ustanovljeno da ima srčane probleme, početnu sepsu, lošu krvnu sliku, dekubitne rane od ležanja na leđima i ranu na grudnom košu za koju je ustanovljeno da je posledica karcinoma kože. Iako u teškom stanju, posete u petnaestokrevetnoj bolničkoj sobi dočekivala je sa širokim osmehom, sve dok je bila u stanju da čuje i vidi. Priča o Jovanki Broz je okrutna priča o odsustvu dostojanstva: u Partiji i partijama, u Državi i državama, u postjugoslovenskim društvima, napisala je pre nekoliko dana istoričarka i bivša političarka Latinka Perović i tom rečenicom možda najbolje oslikala Golgotu nekadašnje prve dame Jugoslavije.

KAKO JE DOŠLO DO USPONA I PADA NEKADA NAJMOĆNIJE ŽENE JUGOSLAVIJE?

Jovanka Budisavljević Broz rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani, u Lici, Republika Hrvatska, u porodici Miće i Milice Budisavljević kao drugo od petoro dece. Sa nepunih sedamnaest godina pristupila je SKOJ-u (Savezu komunističke omladine Jugoslavije) i partizanskom pokretu u Lici u kojem postaje jedan od istaknutijih boraca. Svog vrhovnog komandanta, kasnije supruga, upoznala je krajem maja 1944. godine u Drvaru tokom borbi sa nemačkim padobrancima, koji su izveli vazdušni desant želeći da zarobe Tita i Vrhovni štab. Broza je tada spasla upravo Jovankina Šesta lička divizija, čiji će komandant, general Đoko Jovanić, promeniti njen životni put, ali i 30 godina kasnije i sam podeliti sudbinu ove žene. Kapitulaciju Nemačke Jovanka Budisavljević dočekala je kao najviše rangirana žena Jugoslovenske armije u činu majora, iako u nekim izvorima stoji da je bila i potpukovnik. Dva puta odlikovana je za hrabrost, a o tome kako je postala Titova sekretarica, ljubavnica i supruga, postoji više verzija. U početku je radila kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i zdravlja zaposlenih, a do prvog zbližavanja sa Titom, kako je rekla u jednoj od malobrojnih ispovesti medijima, došlo je u vreme prve operacije kojoj je predsednik bio podvrgnut zbog kile 1947. godine na Brdu kod Kranja. Tajno venčanje upriličeno je 15. aprila 1952. u vili Dunavka u Iloku, a svedoci su bili Aleksandar Ranković kao mladoženjin kum i general Ivan Gošnjak koji je bio Jovankin kum. Međutim, zvanično predstavljanje u svojstvu prve dame, Jovanka Broz imala je tek godinu i po dana kasnije, 19. septembra 1953. tokom državne posete britanskog ministra inostranih poslova Entonija Idna. Vest o Titovom venčanju pronela se svetom kao prvorazredna senzacija, a svi svetski listovi pisali su o Jovanki kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim očima. Otresita Ličanka kasnije će biti tema brojnih komentara i tvrdnji, neretko i zlonamernih, pre svega o mogućem uticaju na svog supruga u donošenju važnih državničkih odluka. Neki su, poput Milovana Đilasa, takav uticaj negirali, dok su drugi tvrdili suprotno. Njeni oponenti, iako bez konkretnih dokaza, tvrdili su da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka počela sa spletkarenjem, kao i da je imala državničke ambicije. Posle udaje za Tita, za nju su nastupile mirnije godine u kojima ipak nije bilo dokolice i bezbrižnog života, već napornog rada, usavršavanja i učenja.

PERIOD BLAGOSTANJA

Svedoci tog vremena tvrde da je Jovanka bila svojevrsna modna ikona, pandan Džeki Kenedi u Zapadnom svetu, a o njenom odevanju starala se Klara Rotšild, modna dizajnerka iz Budimpešte. Pjer Karden, čuveni modni kreator koji je tadašnju Jugoslaviju prvi put posetio upravo na poziv Jovanke Broz, i danas ne krije oduševljenje činjenicom da je bio omiljeni kreator Titove supruge. U to vreme, Titovu letnju rezidenciju na Brionima često su posećivale najlepše žene sveta poput Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Elizabet Tejlor, Džozefine Bejker, a neke od njih pominjane su i kao njegove usputne avanture. Bio je slab na pripadnice lepšeg pola i to više od Sulejmana Veličanstvenog, rekla je pre nekoliko godina Jovanka za portal Slobodna Bosna. Vreme sreće i blagostanja, obilasci nekada velike i bogate države i brojna krstarenja kojih se i decenijama kasnije sa setom sećala, polako ali sigurno bližilo se kraju. Mnogi su hvatali pozicije za vreme koje se bližilo, za Titov odlazak sa scene i nad do tada idiličnu sliku druga Tita i drugarice Jovanke nadvili su se tmurni i teški, sivi oblaci. Spletke su postale svakodnevica i specijalitet tadašnjeg vojnog, policijskog i političkog establišmenta, a reč koja se najčešće čula prilikom razgovora o Jovanki bila je - špijun. Ponosna na svoje srpsko, ličko poreklo, tvrdoglavo i bez dlake na jeziku Jovanka je tvrdila kako pokušava da zaštiti svog supruga od stranih agenata i razbijača Jugoslavije, a njeni protivnici upravo suprotno - kako oni pokušavaju da zaštite Tita od supruge koja radi protiv njega. U tom periodu Jovanka je optuživana za sve i svašta, a kulminacija je bila optužba da sa srpskim generalima, pretežno Ličanima, priprema vojni udar sa ciljem da nakon Titove smrti preuzme vlast u državi.

POČETAK KRAJA

Njihov razlaz odvijao se u etapama: tokom 1975. nije pratila Tita na nekim inostranim posetama a počele su da kruže i glasine o njihovim svađama. Aprila te godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i preselio se u Beli dvor. Posle nezvaničnog razlaza sa Jovankom, Tito je, kako se pričalo, bio u vezi sa operskom divom Gertrudom Munitić. U avgustu 1976. Jovanka je pratila supruga na 5. Samitu nesvrstanih u Kolombu, gde se dogodio incident sa predsednikovom maserkom Darijanom Grbić, koji je u svojoj knjizi Jovanka Broz Titova suvladarka, opisao Titov lični lekar (1976-1980) Aleksandar Matunović. Jovanka je tada, po njegovoj tvrdnji, napala mladu maserku, a između njih se isprečio Tito koji je u jednom trenutku i ošamario suprugu. Posle tog događaja, Jovanka više nije pratila supruga na međunarodnim putovanjima, za razliku od 30 godina mlađe maserke Darijane (kasnije i njene sestre Radojke), koja je čak i za vreme Titovog lečenja u Ljubljani, tokom poslednjih nekoliko meseci njegovog života, provela u Brozovoj neposrednoj blizini. Krajem te godine, penzionisan je general Đoko Jovanić i završni čin Jovankinog uklanjanja iz Brozovog okruženja mogao je da počne. Novu 1977. godinu ipak su dočekali zajedno, u novosadskom Hotelu Park, gde je zabeležen i njihov poslednji, novogodišnji poljubac. Pola godine kasnije, Jovanka se poslednji put pojavila u javnosti kao prva dama, na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Te jeseni stavljena je u svojevrstan kućni pritvor i potpuno izolovana od supruga. Josip Broz preminuo je 4. maja 1980. godine, a dozvolu za Jovankino prisustvo na sahrani, politička vrhuška je, po njenoj tvrdnji, dala tek pošto je Indira Gandi poručila da neće doći na sahranu ukoliko ne bude prisutna i Titova udovica. Dva meseca kasnije oduzeta su joj lična dokumenta, isterana je iz kuće u Užičkoj ulici i smeštena u vilu u kojoj je skoro trideset godina bila u nezvaničnom kućnom pritvoru koji je napuštala uglavnom zbog poseta Kući cveća.

ŽIVOT NEDOSTOJAN ČOVEKA

Ostavljena bez ikakvih primanja, ćutala je nekoliko godina, a onda je zahvaljujući makedonskim poslanicima u Saveznoj skupštini dobila mesečnu nadoknadu u vrednosti plate predsednika Skupštine. Nedugo posle toga jedan od Titovih sinova pokrenuo je i ostavinsku raspravu koja se za 28 godina koliko traje, praktično nije pomerila sa mrtve tačke. Zainteresovan za sudbinu nekadašnje prve jugoslovenske dame, ministar Rasim Ljajić u zimu 2006. godine posetio je Jovanku Broz i ostao skamenjen onim što je zatekao. Vila od 750 kvadrata bila je u ruševnom stanju, otpadale su pločice, urušavali su se plafoni, a cela krovna konstrukcija je prokišnjavala. U kući, uprkos tome što je spoljna temperature bila minus 11 stepeni, nije bilo grejanja. Ljajić je izdejstvovao da se izvrše najneophodnije popravke i tako uz Ivicu Dačića, koji je udovici Broz 2009. konačno uručio lična dokumenta, postao političar u kojeg ima poverenja. Pre nekoliko meseci, po nalogu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, oformljena je komisija koja je otvorila depozit u trezoru Narodne banke Srbije u kojem su se čuvale vreće sa Titovim ličnim stvarima. Međutim, ispostavilo se da najveći deo stvari u depozitu pripada porodici Karađorđević.

PONOSNA DO KRAJA

Jovanka Broz ipak nije dočekala da ostvari svoje pravo na nasledstvo, kakvo god ono bilo, i pitanje je kada će i da li će uopšte u tome uspeti njeni naslednici. Do smeštanja u bolnicu Jovanka je, tvrde njeni najbliži, iako prepuštena sama sebi i pomoći nekoliko takođe vremešnih rođaka i prijateljica, ostala ista ona skromna i ponosna žena, čija popularnost je prelazila granice nekadašnje, velike, SFRJ. Sahrana Jovanke Broz biće obavljena u subotu, 26. oktobra u podne, u Kući cveća, po njenoj izričitoj i poslednjoj želji, u blizini supruga i uz najviše vojne počasti, potvrđeno je iz Vlade Srbije. Kako se očekuje, na poslednji put Jovanku Broz ispratiće veći broj građana bivših republika SFRJ, zemlje čiji simbol je i bila zajedno sa svojim suprugom.

Piše: Moni Marković

Inicijalizacija u toku...