Rečenice poput one da je zdravlje najbitnije u životu, zatim sve što nas ne ubije, to nas ojača i da se na muci poznaju junaci, svako od nas bezbroj puta je čuo, izgovorio ili pomislio. Dok previše gledamo napred i ne uviđamo ono što je tu, ispred naših nogu, verujemo da se nesreće dešavaju nekom drugom, a ne nama. Jedna mlada, nasmejana i energična devojka doživela je nesvakidašnju tragediju i stavila nam do znanja koju težinu imaju reči kojima smo započeli ovu priču. Srpskoj košarkašici Nataši Kovačević (19), nakon saobraćajne nesreće koja se sedmog septembra dogodila na putu kroz Mađarsku iz Đera za Šopron, amputiran je deo leve noge. Vest je šokirala sve nas, a još veće iznenađenje bilo je to što je mlada sportistkinja svojim optimizmom i hrabrošću svima dala primer.
- Hvala svima na podršci. Nemojte da brinete, šta je, tu je. Idemo dalje. Neverovatno mi znači podrška svih ljudi. Hvala vam puno - napisala je ona na svom Facebook profilu nakon što je smeštena u bolnicu u Đeru. Nataša je pokazala neviđenu zrelost i želju da prevaziđe nesreću, što nas je inspirisalo da je kontaktiramo kada je stigla u prestonicu, gde je hospitovana na Vojno-medicinskoj akademiji.
- Okružena sam porodicom koja mi, naravno, najviše znači, ali i prijateljima. Bez obzira na sve, stvarno imam neverovatnu podršku svih ljudi i naprosto nije moguće da negativno razmišljam - kaže nam Nataša, dok članovi njene porodice, podstaknuti optimizmom koji ima, javnosti poručuju da će skupa prebroditi nesreću.
- Teško je, tragedija je, ali prezime moje porodice je Kovačević. Ne zaboravite to, mi ćemo ovo prebroditi i izaći jači. Ljubite bližnje i čuvajte ih - napisao je Natašin rođeni brat Ivan na svom Facebook profilu.
Ona je od svojih nogu živela, probacivala je loptu kroz njih, driblala, neretko bila nezaustavljiva na terenu, što ju je uvrstilo među najtalentovanije evropske košarkašice. Sada stoički prihvata činjenicu kako više neće moći da radi ono što najviše voli.
- Kada je reč o košarci, naravno da će mi mnogo nedostajati, ali prihvatila sam to što se dogodilo i sada razmišljam samo o budućnosti – smatra ona i kaže da se tragedije koja joj se dogodila odlično seća, ali otkriva da nema traume.
- Desila se nesreća koju moram da prihvatim i nastavim dalje. Sećam se svakog detalja, od udesa, preko prevrtanja do izlaska iz autobusa. Nemam neku traumu od celog događaja - opisuje devojka koju prijatelji zovu Naca. Okružena prijateljima i motivisana podrškom čitave javnosti, ona je 30. septembra imala još jednu operaciju.
- Bilo je potrebno je da mi se noga oblikuje za protezu. Reč je o kratkoj i operaciji estetske prirode, tako da sam bila opuštena - poručuje ova hrabra devojka, dok je njen otac Vukašin, nakon ove intervencije prokomentarisao da su lekari zadovoljni poduhavtom koji su obavili i da se nadaju tome da će Nataša ubrzo biti spremna za period rehabilitacije koji predstoji. Dok se oporavlja, opisuje nam kako provodi vreme u bolničkom okruženju.
- Sada se osećam dobro, najgore je prošlo i sledi period rehabilitacije. Vreme koje provodim na VMA prilično je isplanirano i imam raspored koji svakodnevno nastojim da ispoštujem. Ujutro idem na terapije koje podrazumevaju da odradim vežbice, a zatim i kondicioni trening, a to je hodanje na štakama - kroz osmeh govori košarkašica koja se sve vreme šali i emituje pozitivnu energiju. To je ilustrovano u činjenici da je na društvene mreže postavila fotografiju na kojoj sedi u bolničkom krevetu dok šutira lopticu na mali plastični koš okačen na zid, uz komentar koji je ispod napisala: Ko je rekao da više nema košarke?
Sportska junakinja tvrdi da su joj pozivi podrške koje je dobijala uneli dovoljno optimizma da zadrži osmeh na licu.
- Posebno moram da zahvalim potpredsednici Košarkaškog saveza Srbije Ani Joković, ministru sporta Vanji Udovičiću, predsedniku KK Crvena zvezda Nebojši Čoviću, bivšem gradonačelniku Draganu Đilasu, Ministarstvu inostranih poslova, našem ambasadoru u Mađarskoj Radetu Dropcu i konzulu Jeleni Cvijanović... Naravno, i našim košarkašima kojima čestitam plasman na Svetsko prvenstvo koji su izborili. U bolnici u Đeru imala sam ogromnu pomoć svih ljudi iz kluba, a svakog dana uz mene su bili rukometašica Katarina Bulatović, fudbaleri Saša Stevanović i Zoran Šupić i, naravno, Milica Ivanović koja je bila neprestano uz mene od trenutka nesreće. Mnogo su mi značili pozivi Miloša Teodosića i Danila Ikodinovića, oni su me kontaktirali neposredno posle nesreće - otkriva Nataša.
Piše: Stefan Tošović
