Iako je mnogo puta do sada pomerala granice u modi, kreatorka Verica Rakočević (65) otišla je korak dalje od balkanskih stereotipa i u privatnom životu udajom za kompozitora Veljka Kuzmančevića (30). Razlika od trideset pet godina, nije povezana sa osnovnim principom ljubavi koji krasi ovu nesvakidašnju romansu. Par se, naime, zbog siline emocija koje ih vežu 19. septembra u popodnevnim časovima venčao na beogradskom splavu Play, do kojeg su se dovezli brodićem. Nakon kraćeg krstarenja Savom, mladenci su proslavili sklapanje braka u društvu porodice i prijatelja, među kojima je bilo i mnogo poznatih ličnosti. Sklapanju trećeg braka slavne dizajnerke kojoj na liniji, energiji i životnom entuzijazmu mogu pozavideti neke mnogo mlađe žene, ipak nisu prisustvovale Veričine ćerke Milena Rakočević i Elena Karaman Karić, ali je zato njen sin Miodrag bio na svadbenoj zabavi na kojoj je goste, između ostalih, zabavljao i folk pevač Džej Ramadanovski.
Story: Veljko, da li vam je Veričino da na venčanju zvučalo lepše od svake melodije koju ste prethodno iskomponovali?
Veljko: S obzirom na to da Verica i ja živimo već neko vreme zajedno, njeno da bilo je samo produžetak svakodnevnog razmenjivanja ljubavi delima i rečima. Njeno da bio je i prvi poljubac, prvi dodir i pogled koji me je milovao jednog zlatiborskog popodneva kada je kiša jako padala. To je samo produžetak jednog prelepog odnosa i osećaja da naredni dan ne može da nam se dogodi ako nismo jedno pored drugog.
Story: Jesu li vam se slegli utisci sa venčanja i kako ste se proveli na svadbenoj proslavi?
Verica: Pokušavam da sumiram utiske, vraćam svaki trenutak koji se dogodio i ponosna sam što živim bajku. Bilo je kao u najlepšem snu, raduju me komentari i vlasnika splava na kome je održana ceremonija Andreje Kesića, kao i mojih prijatelja da nikada nisu bili na lepšoj svadbi.
Story: Veljko, jeste li srećni i ponosni što kraj sebe sada i zvanično imate zrelu i ostvarenu damu?
Veljko: Verica je žena koja je svoj život posvetila stvaranju, umetnosti i jedna takva osoba za mene je više nego posebna. Njena lepršavost i energija, pristup kolekciji kojom se bavi na tako sadržajan način, skice, materijal koji dodiruje svojim prstima dok kreira, to je posebnost, esencija ljubavi i umetnosti, iskrenosti na koju sam veoma ponosan. Srećan sam jer kraj sebe imam najposebniju i najlepšu ženu na svetu.
Story: Koji vam je bio najdirljiviji momenat tokom ceremonije?
Verica: Svakako trenuci dok smo plovili Savom uz tamburaše. Osećala sam da sam sa najdivnijim bićem na planeti, da će to biće za samo nekoliko minuta i zvanično biti neko uz koga želim da provedem ostatak života.
Story: Uz koju pesmu ste izveli prvi ples?
Verica: Da li znaš da te volim od Dade Topića. To je bio Veljkov izbor i pošto on govori muzikom, izbor nije mogao da bude lepši.
Story: Šta kažete na Veljkov izbor muzike za ostatak ceremonije?
Verica: Veljko je poseban, boem, umetnik, čudesno biće koje osećanja izražava muzikom. Treba da vidite s koliko emocija njegovo lice sija uz muziku koja može da ispolji njegov senzibilitet. Njegov izbor muzike je on, ono u šta sam ja shvatila da samo s njim želim da budem.
Veljko: Muzika na svadbi bila je najčistija emocija i melodija koju bih otpevao ispod terase svojoj Verici u trenutku kada mi ponestaju reči. To su momenti kada deset Cigana tiho u noći svira, a sa terase ona ispusti belu maramicu…To sam video i živeo, pa smo taj osećaj podelili i sa ljudima koji su na svadbu došli da ožive našu bajku.
Story: Ima li posebne simbolike u tome što ste se odlučili za venčanu haljinu Vivijen Vestvud, čiji je modni izraz jednako upečatljiv kao vaš rad na balkanskom prostoru?
Verica: Ima, Vivijen je, kao što sam rekla, žena koju naprosto obožavam. Imala sam privilegiju da je upoznam u Rimu gde smo zajedno učestvovale na Nedelji mode. Njena sloboda u svakom smislu jeste ono što me fascinira, hrabrost da se u blaziranom svetu modno izražava prkoseći svim pravilima i trendovima. Jedino ta vrsta slobode stvara istinsku umetnost. Mislim da se tu dodirujemo, bez obzira na to šta neko misli.
Veljko: Do poslednjeg momenta nisam znao da će moja buduća supruga nositi venčanicu. U trenutku kada sam je ugledao, video sam ženu koja blista, sija i misao da je moja i da me držeći za ruku vodi u večnost jeste osećaj koji nikada u svom životu neću zaboraviti.
Story: Kako vam se dopao Veljkov ležerniji stajling za venčanje?
Verica: Dopada mi se njegov stav, njegovo razmišljanje, njegova posebnost, a stajling je bio samo jedan zarez na njegovu posebnost.
Veljko: Ja nemam stajling niti znam šta to znači. Vizuelno sam bio prisutan kao i svakoj situaciji i prigodi na način na koji mislim da treba. Moj izgled je moj stav i način života.
Story: Da li je brend VR narušen vašom promenom prezimena i zašto ste se odlučili na taj korak?
Verica:VR je brend stvaran trideset godina, ima nekoliko kolekcija u okviru njega, a jedna je i Verica Rakocevic Couture i ne postoji nijedan razlog da ga ugrozi moja privatna promena prezimena. Nešto što je temeljno građeno godinama, ima svoj pečat i duboko verujem u njegovu dalju postojanost jer tek nameravam da ga ozbiljno proširim i predstavim dalje od Srbije. Uzimanje Veljkovog prezimena je ljubav, želja da svakog trenutka osećam kako pripadam čoveku koji mi je pružio nestvaran osećaj pripadnosti i vratio veru da istinski osećaj ruši sve predrasude i barijere.
Veljko: U jednom trenutku Verica mi je rekla da na dan venčanja ima iznenađenje za mene. Nisam znao o čemu je reč i nisam želeo da znam… A onda se samo dogodilo! Pred nama dragim prijateljima pogledala je u mene i izgovorila moje prezime, tada mi je svojim pogledom rekla i pokazala svoju slobodu, veru da ljubav živi, da nema cenu i nezavisna je od mesta, prostora i vremena. Verica Rakočević je brend priznat u celom svetu, a ja sam se zaljubio i volim Vericu Dragović koja danas nosi moje prezime.
Story: Smatrate li sebe hrabrim muškarcem koji se usprotivio negativnim komentarima i oženio se ženom svog života?
Veljko: Smatram sebe iskrenim muškarcem koji je samo ispratio svoj osećaj i iskrenu emociju. Mislim da negativnim komentarima nema mesta i ne postoji ni jedan jedini razlog za njih. Ako je povod za negativne komentare brojka, onda na tu temu ja ne umem da razgovaram jer se u cifre ne razumem.
Story: Jeste li ponosni na brak koji je po mnogo čemu izvan balkanskih stereotipa?
Veljko: Balkanska pravila, to je naslov filma. Balkanska pravila podrazumevaju povlačenje oružja, muškost i miris znoja, stereotipe koji današnje muškarce treba da čine muškarcima samo ako su agresivni i u stanju da popiju litar rakije, takve stereotipe i balkanska pravila nisam spreman da prihvatim i njima se vodim. Verujem u slobodu i ljubav kao stub i jedinu vodilju u životu. Iz emocije nastaje umetnost, nadahnuće, a to nema geografsku širinu i meridijane, ljubav je večnost i ne crta se granicama na geografskoj mapi. Ponosan sam na ljubav sa ženom čija širina postavlja granice van geografskih ucrtanih mapa i daleko od Balkana.
Story: Verice, svojim postupkom ohrabrili ste mnoge žene da izađu iz ilegale sa svojim vezama koje karakteriše velika razlika u godinama. Jeste li ponosni na činjenicu da bračnim ozvaničavanjem svoje ljubavi pomerate granice barem na našem podneblju?
Verica: Ponosna sam na svoju slobodu da živim život onako kako mi odgovara. Ponosna sam na hrabrost koja me je i poslovno i privatno karakterisala. Drago mi je ako sam nekom pomogla, ali da bi kompletna priča imala smisla, pored sebe morate da imate nekoga isto toliko hrabrog, slobodnog i spremnog da bude uz vas. Ne smatram ovo pomeranjem granica, prosto sam imala sreću da mi Bog kao nagradu za sve podari savršenstvo.
Story: Da li ste ikada ranije mogli da pretpostavite kako će vam se desiti snažna ljubav poput ove sa Veljkom?
Verica: Želela sam, a kažu da kada nešto snažno i istinski želite, to se i ostvari.
Story: Imate li strah od toga šta će vašem braku doneti sutra?
Verica: Kada spoznate ovakav odnos, kada vas neko svojom ljubavlju u svakom pogledu promeni za 360 stepeni, oslobodite se svakog straha.
Story: Da li Veljko želi decu i šta ako ih jednoga dana poželi?
Verica: Stereotip da je za savršenu sreću potrebno imati ženu, decu i mnogo para, izlazi van okvira našeg razmišljanja. Poznajem mnogo srećnih brakova bez dece i nesrećnih sa decom, a Veljko je dovoljno pametan da zna šta želi. Nikada neću zaboraviti reči njegovog divnog oca koji je na tu temu rekao: Bolje je da živi sa ženom koju obožava bez dece, nego sa nekom koja će mu roditi troje i posle ga ucenjivati celoga veka.
Story: Kako su Veljkovi roditelji prihvatili vaš brak?
Verica: Kada imate roditelje kakve ima Veljko, divnog oca, umetnika, posebnog čoveka i majku - ženu koja svojim stavovima ide ispred vremena, ne možete biti drugačiji nego što je Veljko. Ponosna sam koliko na našu ljubav, toliko i na njegove roditelje koji su se postavili onako kako mogu samo ljudi koji su rodili posebnog čoveka. U divnim smo odnosima, poštujemo se, volimo i uživamo u našoj sreći.
Story: A vaša deca?
Verica: Svoju decu uvek sam učila slobodi, valjda su zato i postala to što jesu. Ljubav je uvek bila osnovni postulat u našim odnosima, tako da oni veoma dobro umeju da je prepoznaju. Kada su je prepoznali, nikakve druge reakcije nije moglo ni da bude, već samo sreća zbog moje sreće. Sve spekulacije u štampi na tu temu čista su izmišljotina i projekcija onih koji nikada neće moći da imaju takav odnos sa svojom decom.
Story: Imate li strah od starenja?
Verica: Šta znači strah od starenja? Da vam lice neće biti bez bora? Da vam mišići neće biti zategnuti? Nemam tu vrstu straha jer godine, što je prirodno, sve to neumitno donose. Po meni, starenje je stanje gde vam duh gubi sadržaj, a ako na taj način gledate na život, onda radite na svom sadržaju, negujete energiju i nikada ne dozvoljavate da vas napusti životna radost. Na svu sreću, Veljko i ja lepotu življenja i ljubavi ne baziramo na banalnim životnim atributima. Kada pored sebe imate čoveka kakvog imam ja, svi strahovi nestaju.
Veljko: Tajna njenog izgleda je stanje uma i moć da kazaljku zaustavi i potera u suprotnom smeru. To je energija za koju nisam znao da postoji. Kada životna mudrost i um rade na jednakom nivou, onda ste u stanju da se igrate vremenom. Verica je to dodirnula.
Story: Jeste li se plašili osude okoline?
Verica: Koje okoline? One u kojoj lopovi nemaju stida, one u kojoj muževi imaju ljubavnice, a žene ljubavnike, one u kojoj se oženjeni zabavljaju sa dečacima? Zaista me apsolutno niko osim moje porodice i Veljkovih roditelja ne interesuje, a tu je, hvala bogu, sve u najboljem redu. Onima koji nemaju pametnija posla nego dragoceno vreme koriste pišući komentare, želim da dočekaju lepše sutra.
Story: Odakle vam toliko energije?
Verica: Kosovska energija je čudo, ponosim se što sam rođena na najdivnijem delu srpske zemlje koja mi je dala ovu čudesnu moć da živim život kao da mi je trideset godina. I kao što reče moj muž, snagom svoga uma pokrenula sam kazaljke unazad. Sada je on tu, da mi pruži tu čudesnu moć da još dugo bude tako.
Story: Na društvenim mrežama ljudi su podeljeni, od jednih koji slave vašu hrabru odluku do onih koji s nevericom sve to prihvataju. Šta biste im poručili tim povodom?
Verica: Volite se ljudi.
Story: Veljko, smetaju li vam komentari o razlici u godinama između Verice i vas?
Veljko: Kako može da vam smeta nešto što su brojke i cifre? Da se razumem u to, bio bih ekonomista ili privrednik, ne bih pisao note. Komentari zabrinutih ljudi oko razlike u godinama, zbir su neostvarenih mogućnosti u materijalnom ili emotivnom životu, strah od iskrenog osećaja koji nas vodi u večnost ili kraj.
Story: Šta je ono što ste najviše zavoleli jedno kod drugog?
Verica: Posebnost.
Veljko: Posebnost.
Story: Jeste li zaplakali na venčanju ili ste oboje uspeli da savladate emocije?
Veljko: Svako jutro gledam u oči žene koja svoje emocije niti može niti želi da savlada i oboje smo suze ostavili na svojoj terasi s koje smo gledali na Avalu.
Story: Verice, šta biste odgovorili onima koji tvrde da je Veljko s vama zbog novca ili popularnosti?
Verica: Popularnost ga u Srbiji, gde je svako ko to poželi popularan, ne interesuje, a novaca imamo oboje onoliko koliko nam treba. Svakako, sav novac koji zaradimo ne nameravamo da ulažemo u banalne vrednosti, jer nam one ne znače ništa, već samo u umetnost koja nam je oboma suština života i rada. Moja poruka je da se malo bave sobom, a da nas ostave da živimo onako kako želimo.
Story: Kako je novonastala situacija u emotivnom životu uticala na vašu inspiraciju za kreiranje?
Verica: Euforično crtam skice za kolekciju koja će pratiti Veljkov koncert. Mislim da ćemo oboje u narednom periodu u našoj maloj umetničkoj radionici napraviti nešto što će moći da vide i ljudi van granica Srbije. Radujemo se tome.
Story: Jeste li iznenađeni ovolikom pažnjom javnosti kada je reč o vašem privatnom životu?
Verica: Nisam, živimo u zemlji i vremenu gde, da bi se zaboravile teške egzistencijalne brige, čeprkamo po tuđem životu, a novinari to dobro znaju pa plasiraju narodu ono što mu odgovara. Kada se u ovom loncu kuvate trideset godina, onda nekako i naučite da to što voda ključa ne peče toliko.
Story: Ko su vam bili kumovi na građanskom venčanju?
Verica: Moja draga Buba koja me decenijama trpi bila je moja kuma, a Veljkov svedok bio je njegov školski drug Duško.
Story: Planirate li crkveno venčanje?
Veljko: Crkveno i građansko u zemlji Srbiji oduvek je bilo dijametralno suprotno. U ovom trenutku, građanski smo izgovorili i zavetovali svoju ljubav pred prijateljima. Crkveno venčanje je čin koji će se svakako dogoditi pred Bogom i uz blagoslov našeg sveštenika, bez obzira na to što se spekuliše da li je to moguće ili ne. Ljubav kao istina i iskreno osećanje ne može biti prepreka nijednoj religiji.
Story: Idete li na medeni mesec ili vam je svaki dan sa Veljkom kao da ste na bračnom putovanju?
Verica: Naš medeni život je počeo na Avali!
Story: Koji je najlepši trenutak vaše veze?
Veljko: Kiša…. balkon… ptičje vreme… izmaglica… šuma… i jedna mala soba, neću da kažem gde.
Story: Imate li inspiraciju da još nešto iskomponujete svojoj voljenoj?
Veljko: Moje note i sve što sam ikada napisao, bila je muzika ženi, jakoj, ženi koja nosi život i moć, ženi koja je stub postojanja, a opet krhka i nežna… Sve ove godine ona nije imala lik i naziv, ali danas znam da je to moja Verica. Ona je vetar mojim krilima.
Story: Veljko, kakvi vas poslovni izazovi očekuju u bliskoj budućnosti?
Veljko: Napisao sam muziku za najnoviji film Borisa Malagurskog čija će premijera uskoro biti u Sava centru. To je nešto u čemu sam uživao jer je Boris sjajan lik koji je najlepšim očima video posebnost ovog grada. U decembru planiram veliki koncert sa Filharmonijom koji neće biti samo koncert, imaće vizuelni momenat kroz pokret. Za taj deo biće zadužena Verica i njene skice već su se razletele po stolu. Takođe, moj agent u Njujorku traži prostor i u pregovorima je za ozbiljan projekat na filmu za koji treba da radim muziku jer je to sredina i mesto gde postoji tržište za muziku koju pišem: instrumentalnu, programsku, muziku za film i pozorište. Završavam svoju prvu operu na kojoj sam radio tri godine i kada sazri kao konačna partitura na mojim listovima, verujem da će sazreti i vreme kada će biti adekvatno izvedena.
Razgovarao: Nikola Rumenić
