Poznati glumac i frontmen benda Deca loših muzičara, Ivan Jevtović (41), jedna je od retkih poznatih ličnosti koja će se uvek raspoloženo javiti na telefon ili sa širokim osmehom doći u dogovoreno vreme na zakazan intervju. Zbog neodoljive jednostavnosti, ali i velikog talenta, publika ga podjednako voli baš kao i njegove kolege. A strast prema glumi nasledio je od oca Vladimira Jevtovića, glumca i čuvenog profesora na FDU, koji je preminuo 12. juna 2013. u 66. godini, svega nekoliko dana nakon što je Ivan imao premijeru predstave Revizor u Ateljeu 212.
- Bez obzira na to šta se dešavalo, taj naš osnovni hram - pozorište, ne sme da da trpi, kao što nijedan kolega ili čovek u publici ne treba da oseti bilo kakav moj privatni problem. Tome sam naučen i verujem da je to ispravno. Sećam se kako sam sat vremena nakon što sam kući, iz porodilišta Narodni front, doveo suprugu Sandru s bebom Sofijom morao na probu. To su glumačka bića jer šta god se dešava: The show must go on... Otac je bio ozbiljno bolestan, ali nismo želeli da pričamo o tome, najviše zbog toga što je bio veliki fajter i nekoliko nedelja pred sam kraj nije verovao da će otići, već je bio siguran da će pobediti. Na samom kraju burazer i ja pitali smo ga kako treba da izgleda to spuštanje zavese, a on je bukvalno napravio režiju predlažući ko bi šta mogao da uradi. Sve posle toga bilo je veoma dostojanstveno i u njegovom stilu. Drago mi je što smo, kao slobodna deca koja su stasavala uz rokenrol, kada je spušten u zemlju po njegovoj želji pustili Because od Beatlesa. To je nešto što bih i sam poželeo ili bih možda tražio nešto, još tvrđe - započinje priču Ivan koji se sa smeškom priseća vremena kada je ocu saopštio da želi da upiše studije glume.
- Nas dvojica imali smo prećutan dogovor još kada sam ga, nekoliko meseci pre prijemnog ispita na Akademiji, šokirao rečima kako želim da upišem glumu. Tada sam imao dvadeset godina i rekao sam mu da ću, kada se vratim iz inostranstva, pokušati samo jednom, ali pod uslovom da, ako prođem, zauvek imam autonomiju. Mada mislim da mu je, kad sam ja u pitanju, to bilo jasno od početka jer je i moju braću Rastka i Jakova vaspitao kao izrazito jake individue. Profesor Milenko Maričić prepoznao je da imam to nešto u sebi i tako sam na kraju upisao glumu - govori Jevtović koji se baš kao i njegov otac nekada, kroz čiju su školu prošli i Mirjana Joković, Srđan Todorović, Vesna Trivalić, Dragan Bjelogrlić, Nataša Ninković, Sergej Trifunović, bavi pedagoškim radom.
- Jedno vreme radio sam s njim na BK akademiji gde je vodio glumačku klasu, bio sam mu asistent. Imao je čudesan metod rada i neverovatni ljudi su izašli iz njegovih klasa jer se posvetio isključivo tom poslu. Kao tata bio je samo cool tip, a veliki autoritet za svoje studente i hvala Bogu da je tako bilo jer mislim da bez toga oni ne bi postali tako veliki glumci. Svi ti studenti iz Beograda, Prištine, Banjaluke i Cetinja gde je predavao, emotivno su dobijali od njega kao i nas trojica sinova i to su naša braća i sestre. Smatrao je da glumac mora da pronađe pravi balans u privatnom životu da bi bio dobar umetnik. Zato se brinuo da svako od njih bude u redu i da njihove porodice funkcionišu kako treba, a i sada mi pričaju kako im je često govorio za njihove postupke: Odobravam ili Ne odobravam! Bio je vrlo srećan kada sam mu rekao da i sam želim da se bavim pedagogijom, a već dve godine vodim školicu glume za klince od sedam do dvanaest godina. Preuzeo sam njegov metod rada, ali ga i nadogradio i razvio na svoj način - navodi šarmantni umetnik koji sa suprugom Sandrom (36) ima ćerku Sofiju (12).
- Ovog leta bili smo u Grčkoj u divnom mestu Posidi i sjajno smo se proveli. Ta zemlja mi je veoma draga jer sam kao student u vreme inflacije devedesetih radio u restoranu na dalekom Santoriniju i osećam veliku zahvalnost prema tom narodu. Putovanja su naša velika strast i bukvalno živimo za njih, tako da smo pre tri nedelje kolima bili i na proputovanju Toskanom. Sofija se sve više uključuje u planiranje naših avantura, a trudimo se da ispoštujemo svaku njenu interesantnu inicijativu. Ona je nasledila od mame Sandre, kao i moje majke i tasta, odlične crtačke sposobnosti, ide u Muzičku školu Josip Slavenski na odseku za gitaru, trenira kapueru, đuska, peva i gleda se u ogledalu. (Smeh) Naravno, zbog cele moje porodice ima afinitete i prema glumi i ako to bude njen izbor u budućnosti, biću joj podrška, ali mi je drago što je interesuju različite stvari - ponosno ističe Ivan koji s nestrpljenjem iščekuje 31. avgust kada će na Filmskim susretima u Nišu biti održana pretpremijera dokumentarno-igranog filma o princezi Oliveri Put ružama posut, u kome igra sultana Bajazita kome je ćerka kneza Lazara i kneginje Milice predata kao zalog za mir nakon Kosovskog boja.
- Kada mi je stigao poziv da igram lik Bajazita prvo što sam rekao bilo je: Kakve veze ja imam s njim? Šalu na stranu, već godinama sam rezervisan za uloge Roma, Indijanaca, crnaca, pa za sebe kažem da sam United Colors of Jevtović. Reditelj Marko Novaković zajedno sa Fondom Princeza Olivera odlučio je da napravi nešto što je veoma zahtevno jer svaki kadar mora da bude ubedljiv, a sam film da edukuje i podseti ljude na zanimljivu priču o princezi o kojoj se ne zna mnogo. Poslednjih nedelja radio sam i na snimanju pilot epizode serije ER na čelu sa mladim Stevanom Filipovićem koji je pozvan da ambijent poznate američke serije prebaci u naše okvire. Moj lik u originalu je crnac dr Piter Benton, a kod nas je Rom Refik Petar Petrović. On je jedan energični, odlučni klinac, a ja dodajem i superdasa - završava kroz smeh Jevtović koji će sa bendom krajem septembra nakon singla Flora i fauna objaviti i drugi WTF Is Going On.
Piše: Jelena Kulović
