Kada su 23. januara dobili preslatku ćerkicu Ninu, vaterpolo reprezentativac i igrač Partizana Nikola Rađen i njegova voljena izabranica, pevačica Ana Kokić, promenili su životne prioritete i sve svoje profesionalne obaveze podredili svojoj naslednici. Sada, dva meseca nakon porođaja, lepša polovina bračnog dvojca polako se vraća u formu, a u ulozi mame snalazi se kao da je prethodno već osetila iskustvo majčinstva. O tome kako proživljavaju prve mesece roditeljstva, Ana i Nikola govorili su u ekskluzivnom intervjuu za Story, uz set prvih objavljenih profesionalnih fotografija male Nine.
Story: Da li je porođaj protekao onako kako ste ga ranije zamišljali?
Ana: Uglavnom je bilo onako kako sam zamišljala, osim što se nisam porodila prirodnim putem. U jutarnjim časovima osetila sam prve kontrakcije, mada sam tek oko dva po podne otišla u bolnicu. Nakon pregleda, doktorka je utvrdila da ipak nisam spremna za porođaj, ali su me zadržali u porodilištu.
Story: Zbog čega ste se ipak porodili carskim rezom?
Ana: Tokom priprema za porođaj, dobila sam epiduralnu anesteziju. Međutim, ni nakon sedam sati ležanja na stolu, beba nije mogla prirodnim putem da dođe na svet. Iako sam insistirala da sačekamo još malo, doktorka Aleksandra Mladenović odlučila je da više nema čekanja jer je posumnjala da se bebi obmotala pupčana vrpca oko vrata, što je prilično opasno za novorođenče. Bila je u pravu, pa su me oko jedanaest sati uveče odvezli u operacionu salu i, srećom, sve se dobro završilo.
Story: Šta ste pomislili kada ste prvi put videli svoju malenu devojčicu?
Ana: Pomislila sam: Kako ružna beba, je l’ moja? Bila je sva smežurana i čupava, a toliko je glasno plakala da su se probudile i ostale žene koje su se taj dan porodile. Već sledećeg trenutka, kada su mi je stavili na grudi, shvatila sam da je to najslađa beba na svetu. Odmah je ućutala i zaspala, a ja sam htela naprosto da poletim od sreće.
Story: Kako ste vi Nikola reagovali kada ste Ninu prvi put privili na grudi?
Nikola: Kada sam odvezao Anu u bolnicu, čitavog dana slao sam joj poruke: Jedva čekam da vas vidim i zagrlim... Mnogo vas volim…
Ana: Zivkao me je svaki čas i hrabrio. Bio je veoma uzbuđen. Nikola je dugo živeo sam u Beogradu, tako da je njemu porodica bila jedino što mu je nedostajalo i to je mnogo želeo. Kada je prvi put u porodilištu uzeo Ninu u ruke, imala sam utisak da će se istopiti od sreće. Potom je otišao kući i tada sam dobila jako slatku poruku od njega koja je glasila: Ja sam se zaljubio…
Story: Na koga vaša malena princeza liči?
Ana: Nina skroz liči na svog tatu! Ona je mali, preslikani Nikola.
Story: Ana, čini li vam se da je Nikola nespretan kada je angažovan oko Nine?
Ana: Nikako, sve je brzo naučio, čak sam i ja bila iznenađena njegovom spretnošću. Jedno veče izašla sam iz kuće na dva sata, a on je ostao nasamo s njom. Žurila sam da što pre završim obaveze koje sam imala jer je Ninu trebalo okupati, presvući, uspavati... Ali, kada sam došla kući, on je sve to sam uradio. I to odlično!
Story: Koliko često se budite noću zbog ćerke?
Nikola: Nina je dobra beba pa nas je samo prve dve nedelje budila noću kada ogladni. Sada prespava celu noć pa možemo i mi lepo da se odmorimo i naspavamo. Ni grčevi je nisu mnogo mučili.
Story: Dojite li bebu i jeste li se dvoumili oko toga?
Ana: Dojim, ali i dohranjujem jer ona baš voli da ručka. Još u porodilištu rekli su mi da jede više od svih beba. Zaista se nisam dvoumila kada je dojenje u pitanju jer znam koliko majčino mleko znači za novorođenče.
Story: Osećate li simptome postporođajne depresije ili bar izraženi osećaj nesigurnosti i straha od do sada nepoznate životne situacije?
Ana: Ne osećam nikakve psihičke promene, nisam depresivna i neraspoložena. Naprotiv, odmah nakon izlaska iz porodilišta bila sam non-stop nasmejana, srećna i dobrog raspoloženja.
Story: Da li je Nina plačljiva?
Nikola: Nina plače samo kada je gladna i kad je muči stomačić. A pošto su joj brzo prošli grčevi, sada skoro i da ne plače.
Nikola Rumenić
