Francuski glumac španskog porekla Žan Reno rođen je 20. jula 1948. godine u Kazablanki, ali u ranom detinjstvu zajedno sa roditeljima preselio se u Francusku gde je godinama kasnije postao zvezda, prvo na evropskom, a potom i na američkom tlu. Otkrio ga je reditelj Lik Beson, a svetsku slavu stekao je filmovima Veliko plavetnilo, Leon profesionalac, Nikita, Nemoguća misija, Godzila, Da Vinčijev kod… Malo je poznato da je veoma popularan u Japanu, a kuriozitet predstavlja i činjenica da je odbio ulogu Morfeusa u filmu Matriks. Od 2006. u braku je sa poljskom manekenkom i glumicom Zofijom Boruckom (35) s kojom ima dva sina, Sijela (5) i Dina (1). Iz prethodna dva braka ima još četvoro dece, sa poljskom manekenkom Natali Diskijevič dobio je sina Toma (17) i ćerku Serenu (15), dok mu je prva supruga Ženevjev rodila ćerku Sandru (36) i sina Mihaela (33). Iako je poznat po tome što o privatnom životu ne voli da priča, u intervjuu za Story osvrnuo se na ono što izaziva radost u njegovom životu, ali i na detalje koji pobuđuju njegovo neraspoloženje. Objasnio je šta voli ili ne voli i pričao na temu glumačkih zvezda. Povod za ovaj razgovor bio je početak emitovanja njegove nove serije Džo koju publika može da prati svakog utorka u 21 čas na televiziji Fox.
Story: Šta vam je najvažnije u životu?
- To je definitivno moja porodica, majka, otac, moj život, u stvari, čovečanstvo. Posao nije suština mog života, već to da razumem ljude koje volim. Znam da mnogi glumci misle kako su im filmovi fantastični samo zato što oni igraju u njima. To je moj film - ja sam glumac. Ja u to ne verujem i to je laž. Likovi koje igram nisu ogledalo moje ličnosti. Džoa moram da odglumim što uverljivije, ali to uopšte nisam ja. Ne pijem, ne drogiram se, maksimalno izbegavam šizofreniju...
Story: Važite za glumca koji uvek govori ono što misli. Koliko vas je iskrenost koštala u životu?
- Juče sam rekao kako svako treba da pronađe svoju životinju jer to pomaže da se bolje osećate. Ako kažete ja sam orao, to govori nešto o vama. Ukoliko ste iskreni prema sebi, shvatićete da ima nečega u tome što ćete reći da ste krava ili orao. Pošto sam glumac, to koristim da bih znao ko sam. Al Paćino je proveo život kod psihijatra. Razumem, laž je skupa.
Story: Trenutno snimate u Parizu, ali živite u Njujorku. Koje vam je mesto prijemčivije za život?
- Njujork volim više nego Pariz. Način života je drugačiji, a energija je neopisiva. Osim toga, u Njujorku služe izvrsnu hranu.
Story: Televizijska serija Džo snima se u Parizu, a izgleda kao da je taj grad u stvari jedan od glavnih junaka. Da li je to slučajno?
- To nam je bila jedna od ideja. S obzirom na to da je Pariz među najposećenijim gradovima sveta, rekli su da će u svakoj epizodi biti prikazan i neki važan spomenik. Dopala mi se ta ideja.
Story: Spomenici, kao i čuvene zgrade, imaju posebno značenje. U prvoj epizodi videli smo Notr Dam. Hoće li se slične stvari dešavati u svakoj epizodi?
- Da, Reneov um dovoljno je uvrnut da to piše. Jedna epizoda snimana je na trgu Konkord koji je u obliku penisa. Izvinite... Priča se vrti oko seksa i sličnih stvari.
Story: Hoće li svaka epizoda imati odvojenu priču i da li će se kroz ceo serijal opisivati Džoov život i njegov odnos sa ćerkom?
- Njegov privatni život? Da, moramo da opišemo osobu koja pokušava da reši ubistva jer tako možemo da podelimo s njim još nešto osim slučaja. Biće to nešto što nikada niste videli. Često sam glumio policajce, ali ovaj lik se razlikuje. Saznaćemo više o prošlosti, njegovoj ćerki i iskoristićemo nežnu stranu te autoritativne figure. Polako ćemo otkriti šta se desilo u njegovom životu i zašto pati.
Story: Džo se oslanja na instinkt, da li je I kod vas tako? Mnoge podsećate na Poaroa.
- Da, više se oslanjam na instinkt nego na razmišljanje.
Story: Šta sad mislite o ulozi na televiziji?
- Drugačije je zato što ni za šta nemate vremena. Ako ne prihvatite ritam, situaciju, vrhunac, ukoliko ne razumete drugoga, bićete potpuno izgubljeni, jadni i žalosni. Imam mogućnost da se brzo prilagodim jer nisam najvažniji. Najbitniji je film, situacija... Moramo da stvorimo laž i da je oživimo. Malo sam režirao, radio sa glumcima i bio sam veoma srećan.
Story: Volite li televizijske serije? Koja vam je omiljena?
- Ljudi sa Menhetna i Carstvo poroka. Volim da kupim ceo serijal, ne volim da čekam do sledeće nedelje kako bih pogledao narednu epizodu. Gledam sve odjednom ili po dve epizode. Dobar režiser može da bude loš ako nije okružen povoljnim situacijama i dobrim ljudima, na istom mestu i u isto vreme. U ovoj će se pojavljivati ljudi iz serija Živi mrtvaci i Dekster, kao i mnogih drugih. Sa kolegama volim da se zbližim kao sa ljudskim bićima, a ne samo kao profesionalac.
Story: Kako se ophodite dok radite sa zvezdama, bilo da su glumačke ili rediteljske?
- Ako sam sa Robertom Beninijem, naravno da je on Roberto Benini, ali moram da ga upoznam kako bih s njim mogao da sarađujem. Na televiziji se glumi drugačije, većinu vremena samo izgovarate tekst. Ne ostavljaju vam vremena da uradite nešto, na primer kao u Kolumbu. Teško je pronaći ljude koji će vam pružiti mogućnost da to uradite. Morate da uspostavite ravnotežu između onoga što oni rade čitavog dana i vašeg karaktera kao glumca. To je takođe veoma zanimljivo. Da bi se to ostvarilo, morate da imate kontakt sa pravim režiserom, a ne sa čuvenim režiserom.
Razgovarala: Moni Marković
