Devetnaestog oktobra, skoro dve nedelje nakon crkvenog venčanja, u luksuznom ambijentu Vile Jelena na Dedinju, na večnu vernost svom izabraniku, vaterpolisti Partizana Nikoli Rađenu, zaklela se popularna pevačica Ana Kokić. Na njenoj prelepoj beloj venčanici ocrtavao se zaobljeni stomačić kao nagoveštaj prisutnima da će kroz dva meseca poznati supružnici postati ponosni roditelji jedne devojčice. Presrećni bračni drugovi nisu skrivali zadovoljstvo zbog činjenice da su skoro sve bitne zvanice tog, za njih najsvečanijeg dana, došle na građansko venčanje koje je nezaboravnom žurkom nastavljeno do narednog jutra. Za to vreme, svuda unaokolo neumorni paparaci tabloida pokušavali su da naprave barem jedan snimak mladenaca, što im na kraju nije uspelo. Fotografije sa svog najsvečanijeg dana mladi emotivni partneri, odlučili su da ekskluzivno ustupe magazinu Story, za koji su Ana i Nikola dali i prvi bračni intervju, konačno progovorivši i o roditeljskoj ulozi koja ih uskoro očekuje.
Story: Jesu li vam se slegli utisci sa venčanja?
Nikola: Stvarno je sve bilo savršeno, čak i bolje nego što sam zamišljao. Žao mi je što je kratko trajalo, ali uskoro će biti prilike, kada se rodi beba, da nastavimo sa slavljem.
Ana: Još sam pod utiskom, kao i naši prijatelji s kojima se čujemo svaki dan i prepričavamo događaje sa svadbe na kojoj je bilo nešto više od dve stotine zvanica.
Story: Kako ste se vi proveli na svadbenom partyju?
Ana: Bilo je veselo, romantično, zabavno... Baš onako kako sam zamišljala. Iako sam u sedmom mesecu trudnoće, uspela sam da izdržim na nogama do kraja, tačnije do pet ujutru. Srećna sam što su sve naše zvanice zaista mnogo doprinele da Nikoli i meni taj dan stvarno bude najlepši u životu i ostane zauvek u sećanju.
Story: Ko je sve zabavljao goste?
Ana: Neprikosnoveni i nezamenljivi Amadeus bend, zatim Radmila Manojlović koja je napravila pravi šou, kao i moji muzičari Panta i Milan, koji su, kao i uvek, bili sjajni.
Story: A ko se od poznatih zvanica našao na spisku pozvanih?
Ana: Najuži krug naših prijatelja s kojima smo svakodnevno u kontaktu.
Nikola: Većina zvanica je došla na svadbu, a pojedinci koji su bili sprečeni iz opravdanih razloga, javili su se i čestitali nam uz žaljenje što ne mogu biti s nama tog dana.
Story: Kada ste odabrali venčanicu, odelo i burme, i o kakvim modelima je reč?
Ana: Venčanicu sam dobila na poklon od modnog studija Bella iz Novog Sada, a to je kreacija San Patricka iz Njujorka. Haljina koju sam kasnije nosila, moja je lična kreacija, a ukrašena je Swarovski kristalima. Burme su od belog zlata, a moja je ukrašena i dragim kamenjem.
Nikola: U odabiru odela pomogli su mi vlasnik i osoblje butika Euromoda u Beogradu. Ali, ipak je moja supruga Ana imala poslednju reč i odabrala odelo marke D&G iz nove kolekcije.
Story: Ko su vam bili kumovi na venčanju?
Ana: Kuma mi je bila Sanja, drugarica iz detinjstva, a Nikolin kum je Duško Pijetlović, takođe vaterpolista i drug s kojim je odrastao.
Story: Na medeni mesec putovali ste pre venčanja, hoće li biti i onog pravog, nakon svadbene ceremonije?
Ana: Zbog Nikolinih obaveza u klubu nismo sada u mogućnosti da odemo negde daleko, mada smo planirali da prvi slobodan vikend provedemo negde van Beograda, što inače radimo kad imamo slobodnog vremena. Mada, nama je i bez putovanja svaki dan meden.
Story: S obzirom na to da ste u sedmom mesecu trudnoće, jeste li mogli opušteno da đuskate na svadbi?
Ana: Mislila sam da neću izdržati, ali sve je bilo toliko lepo da mi je čak i kratko trajalo, iako smo ostali do jutra u Vili Jelena. Nisam mogla da odolim atmosferi, pa sam većim delom igrala i bila na nogama. Zato mi je sutradan bila neophodna masaža stopala. (Smeh)
Story: Ko brine o vašoj trudnoći?
Ana: Ne bih previše o tome. Neke novine uporno pišu da krijem, odnosno ne priznajem da sam u drugom stanju, što je meni smešno, jer nisam počinila nikakvo krivično delo pa da moram bilo šta da priznam. Samo ne želim da pričam o nečemu što je svaka žena doživela ili će doživeti, jer ni po čemu nisam drugačija od drugih. To je najnormalnija stvar u životu jedne žene i sada ništa novo i interesantno ne bih imala da kažem na tu temu.
Story: Jeste li odredili ime ćerkici koja će kroz nekoliko meseci doći na svet?
Ana: Još uvek razmišljamo koje bi ime najlepše išlo uz prezime Rađen.
Nikola: Bio sam na Olimpijskim igrama kada mi je Ana javila da ćemo dobiti devojčicu. Radovao sam se i jedva čekao da se vratim kući, da odem s njom na sledeći pregled i vidim moju malu princezu.
Story: Nikola, daje li vam mama Ljiljana savete za roditeljsku ulogu koja vas uskoro očekuje?
Nikola: Ništa preterano, uglavnom priča o tome kakav sam bio kao mali.
Story: Ko je bio zadužen za organizaciju venčanja i zašto ste baš rešili da se venčate u Vili Jelena?
Ana: Nekoliko puta sam pevala na proslavama koje su bile u Vili Jelena i mnogo mi se dopalo kako sve to izgleda. A pošto je i Nikola bio tamo, odmah smo se složili oko izbora mesta. Menadžer Vile Jelena, Ivan Kilibarda, potrudio se da sve izgleda onako kako smo mi zamišljali i želeli, tako da nije bilo greške.
Story: Kako je bila dekorisana unutrašnjost te vile tokom venčanja?
Ana: Sala Vile Jelena je u belim i zlatnim bojama. Stolovi i stolice su bili beli sa zlatnim mašnama, na kojima je bilo cveća, svećica, latica od ruža i bisera. Torta je takođe bila bela sa zlatnim detaljima, kao i moje haljine i venčanica.
Story: Jeste li se dvoumili kada ste uzimali Nikolino prezime?
Ana: Nisam se dvoumila, ali moram priznati da sam razmišljala kako će publika prihvatiti moje novo prezime. Ipak, na taj način želim da pokažem poštovanje prema čoveku koji mi ispunjava svaku želju i život pretvara u bajku.
Story: Gde je obavljen čin crkvenog venčanja i kako je ono izgledalo?
Nikola: Crkveno venčanje obavili smo u manastiru Vavedenje na Senjaku i nakon toga otišli na ručak u restoran Pastuv na Hipodromu. Bilo je u krugu porodice i kumova, skromno i svečano.
Story: Da li ste se zapevali i na sopstvenom venčanju?
Ana: Naravno, čak je i Nikola na kraju poželeo da mi otpeva nešto i dohvatio se mikrofona, što me je oduševilo. Dobio je veći aplauz od mene. A onda su mi njegovi drugari rekli da me očekuju sutra na treningu. (Smeh)
Story: Uz koju pesmu ste odigrali prvi bračni ples i šta se sve našlo na svadbenom meniju?
Ana: Zaplesali smo uz pesmu Brajana Adamsa, Everything I do, I’ll Do it for You. Od hrane je bilo svega, salata, specijaliteta od mesa, morskih plodova, više vrsta ribe, kolača, voća... A svadbena torta je bila napravljena od sedam različitih delova, ukrašena zlatnim detaljima i cvetnim aranžmanima od kala. Međutim, goste smo iznenadili lažnom tortom, sačinjenom od kartona i šlaga koja je, jedino uz moje i Nikolino znanje, oborena nasred Jelene, što je izazvalo blagi šok kod prisutnih.
Story: Na koji način ste ušli u Jelenu, a da vas pri tom nijedan od prisutnih fotoreportera nije uslikao?
Ana: Ne smem da vam otkrijem tajnu. Morali smo to da uradimo zbog pojedinaca koji bi sve to zloupotrebili u nameri da nam napakoste, što su i pokušali, ali bezuspešno, pa su zbog toga i ostali uskraćeni za našu fotografiju.
Story: Jesu li vašoj mami Branki i Nikolinoj Ljiljani krenule suze radosnice, nakon što ste svom voljenom izgovorili sudbonosno da?
Ana: Zaplakale su, ali nisu bile jedine kojima su krenule suze radosnice u tom trenutku. Ja sam se jedva uzdržala, jer je to stvarno bio najdirljiviji i najromantičniji trenutak u mom životu.
Story: Jeste li slavili devojačko veče?
Ana: Nisam, ali zato je Nikola slavio i za mene i za njega. Šalim se. Nije mi bilo toliko bitno da proslavim devojačko veče, koliko mi je bilo važno da sve oko svadbe organizujem kako treba.
Nikola: Kum je bio glavni organizator momačke večeri, kao i ostatak tima. Bilo je zatvorenog tipa, a provod je trajao do jutra jer sam ja prvi iz moje generacije koji se ženi. Tamburaši su se potrudili da celo veče bude vesela atmosfera i zabava za pamćenje.
Story: Nikola, jesu li vaše kolege sportisti bili najveseliji na svadbi?
Nikola: Naravno, oni su i ostali s nama do zore. Amadeus je odsvirao jedan blok rok muzike koji je atmosferu doveo do usijanja, a sve su nas oduševili kada su zapalili baklje i time dokazali da su stvarno pravi šoumeni. Na svadbama ljudi sviraju uglavnom narodnu muziku, ali Amadeus dobro svira i rok, tako da nam je taj deo večeri bio čak i najinteresantniji.
Story: Ana, nedostaju li vam nastupi i verna publika?
Ana: To mi najviše od svega fali. Jedva čekam da se vratim na scenu i ponovo zapevam sa svojom publikom. Ne radim tek mesec dana i već mi teško pada što sam stalno kod kuće, a mislila sam da će mi ovaj duži odmor prijati. Sigurno je da se neću još dugo odmarati, već ću raditi na tome da se što pre vratim u formu i nastavim sa radom.
Story: Kako vam izgledaju prvi dani nakon venčanja? Koliko vremena provodite sa suprugom?
Nikola: Mi već više od godinu dana živimo zajedno, tako da se ništa bitno nije promenilo u našem zajedničkom životu, osim burmi koje su na našim rukama. Radujemo se bebi i pripremamo se za njen dolazak.
Story: Hoćete li prisustvovati Aninom porođaju?
Nikola: Naravno da hoću, osim ako ne budem bio sprečen zbog poslovnih obaveza. Voleo bih da budem uz nju u tom trenutku, mada ona nije plašljiva i nervozna. Jedva čekamo da dođe taj dan.
Story: Da li vam potpuno emotivno zadovoljstvo daje veću motivaciju za još učestalije sportske podvige?
Nikola: Emotivna ispunjenost i unutrašnji mir imali su veliki uticaj i na moje postignute rezultate u proteklom periodu. Ana prati sva dešavanja u vezi sa vaterpolom i pruža mi veliku podršku, što meni mnogo znači i čini me sigurnijim.
