Razmišljanje o ovom pitanju navelo me je da zaključim kako svoj dan treba da posmatram kroz vredne momente i da uživam u svakom trenutku sa svojom ćerkom. Verujem da će svaka majka odgovoriti na isti način.
Ipak, da bismo uvek bile tu za naše najmilije, potrebno je da se, pre svega, postaramo o sebi. Naše majke prvo su mislile o potrebama drugih, a sebe su stavljale na poslednje mesto. I kada se nisu osećale baš najbolje, često su to pripisivale stresu i govorile kako verovatno nije reč o nečemu ozbiljnom. Na svu sreću, mene je majka naučila da se prvo pobrinem za sebe i vodim računa o sopstvenom zdravlju kako bih mogla da vodim brigu o svojim bližnjima. Iako i sama nije uvek baš tako činila, znam da je pravu. Zahvaljujući njoj, ako ikada pomislim kako bih mogla da preskočim odlazak kod lekara, sebi kažem da sam sada roditelj koji je odgovoran ne samo za sopstveni, već i za život svog deteta. Želim da budem uz svoju ćerku kada krene u školu, da je pratim na sportska takmičenja, da prvi put razgovaramo o ljubavi, da budem svedok njenog sazrevanja, da joj pružim podršku kada bude diplomirala, da joj pomognem oko planiranja venčanja, da čuvam i razmazim njenu decu... Želim da budem aktivan deo ćerkinog života, zdrava i uključena u njenu svakodnevicu.
Zato redovno vršim samopreglede, a jednom godišnje, oko svog rođendana, posetim doktora i odem na mamografski pregled. Naravno, postojao je određeni strah kada sam prvi put išla na mamograf, ali to sam prevazišla i uverila se da pregled ne boli i osećaj kada dobijem čiste rezultate naprosto je neponovljiv. Samo tako mogu da budem sigurna kako ću uvek biti tu za svoju ćerku Saru.
Treba imati u vidu da je rak bolest koja ne poznaje granice i ne razlikuje ljude, može da dosegne do svakog i u bilo kom trenutku života. Ali, nemojte da budete uplašene, već samo oprezne jer vam pregled može spasti život.
