Ime Helen Garli Braun, legendarne urednice Cosmopolitana, znači mnogo više od urednice ženskog magazina i ona će ostati upamćena kao osoba koja je ohrabrila žene širom sveta da preuzmu kontrolu nad svojim životom i karijerom. Ova hrabra žena provela je 32 godine na čelu američkog izdanja Cosma, a sve do poslednjeg dana svog života bila je aktivna kao urednica internacionalnih izdanja u svojoj kancelariji u Hearst kulama u Njujorku, koja je bila dekorisana uz mnogo leopard printa u pink boji.
Helen Garli Braun rođena je 18. februara 1922. godine u Grin Forestu u Arkanzasu. Odrastala je u klasičnoj porodici, a njeni roditelji, prosvetni radnici Kleo i Ira Marvin Garli, bili su izuzetno privrženi svojoj devojčici. Glava porodice Ira kasnije je ušao u politiku i postao komesar za Arkanzas. Upravo zbog njegove karijere, porodica se preselila u grad Litl Rok, nakon što je on pobedio na izborima u državnom parlamentu Arkanzasa. Ipak, sreća im je okrenula leđa kada je Ira poginuo u slučajnoj nesreći u liftu 18. juna 1932. godine. Helen je tada imala samo deset godina i njegova smrt ostavila je Kleo Garli i dve devojčice u teškim uslovima, tako da se Helen od malih nogu navikla na okrutne uslove materijalnog sveta. Kasnije će u svom bestseleru napisati: Povremeno se vraćam kući kako bih ponovo proživela taj osećaj užasa! Iako ogorčena, majka je devojčice podsticala da misle svojom glavom i same sebi budu najvažnije.
Helen, njena majka Kleo i sestra Meri, nekoliko meseci pokušavale su da se snađu, ali budući da im to nije pošlo za rukom, odlučile su da sreću potraže i Los Anđelesu. I dok je Helen polazila u srednju školu John H. Francis, njenoj sestri Mary ustanovljena je dečja paraliza. Nakon što je završila gimnaziju, cela porodica preselila se u Vorm Springs, gde je Helen i odslušala jedan semestar na Texas State College za žene, a kada se vratila u Kaliforniju, nastavila je školovanje na Woodbury biznis koledžu. Diplomu je stekla 1941. godine, a samo šest godina kasnije njena majka i sestra preselile su se u Osafe, u Arkanzasu, dok je Helen ostala u Los Anđelesu. Sa dvadeset četiri godine ostala je da se bori za svoje mesto pod suncem, dok je majku i njenu rodbinu posećivala samo povremeno. Promenila je čak 19 poslova, a sa svakog radnog mesta odlazila je kada bi dostigla svoj maksimum.
Stalno im je finansijski pomagala, čak i tokom teške porodične depresije kada su saznali da Mery nikada neće ponovo prohodati. Helen je postala stub porodice, iako je teško i sama prihvatila da njenog voljenog oca više nema. Taj period slobode smatra jednim od najvažnijih perioda za promenu koja se rađala. U svojoj knjizi ona je jedno poglavlje posvetila pitanju afera sa kolegama i nadređenima na poslu. Nije krila da ju je dobrih godinu dana u LA izdržavao upravo njen šef. Po sopstvenim rečima, to je trajalo sve dok nije došla u situaciju da glumi orgazme. Priznaje i da je na svakom radnom mestu imala aferu barem sa jednim kolegom.
Njen prvi pravi posao dobila je 1948. godine kao sekretarica u losanđeleskoj advertajzing firmi Foote, Cone and Belding, gde je radila za Dona Beldinga. Vrlo brzo je napredovala i postala jedan od najplaćenijih autora.
- Gotovo svaka glamurozna, bogata i uspešna poslovna žena kojoj možda zavidite danas, počela je kao niko i ništa.
Već 1958. godine postala je autor reklamnih tekstova, a osvojila je i prestižnu nagradu Frances Holmes. Uspeh na poslovnom planu, doneo joj je i sreću u privatnom životu. Te 1958, sa 37 godina udala se za filmskog producenta Davida Browna, koji je radio na kultnim ostvarenjima The Sting (1973), Jaws (1975), Cocoon (1985) i Driving Miss Daisy (1989).
- Upecala sam ga tako što sam izigravala da sam neosvojiva - rekla je Helen u svojoj drugoj knjizi Pravila pisca. - Jednostavno, kad god sam mislila da će me pozvati, stavila bih telefon u frižider da ga ne bih čula. Bio je ubeđen da sam negde na nekom partiju i kako se dobro zabavljam dok uživam u svojoj popularnosti!
Tokom bračne idile sa Davidom, prisetila se vremena dok nije imala stalnog partnera i na nagovor supruga odlučila je da 1962. godine objavi knjigu Sex and the Single Girl. Bestseler je 1963. protresao Ameriku i seksualna revolucija je počela. Helen je želela da žene oslobodi stega u svakom smislu. Voleli je ili mrzeli, jedno je bilo sigurno: svi su pričali o toj knjizi. Svojom prvim romanom, ona je razuverila žene da je strašno ako su same i dala im mogućnost izbora: da svoje potrebe izjednače sa muškim i uživaju u seksu, bez obzira na to da li su udate ili ne, da nisu paraziti, zavisne, već moraju da žive od svoje pameti i imaju dovoljno sposobnosti da zasijaju u takmičarskom muškom svetu. Iza svega toga kao dokaz stajala je ona sama, njen život, od početka do kraja, pa je knjiga prožeta iskrenim, direktnim i visprenim ličnim primerima koje ovo štivo čine aktuelnim i danas. Cela knjiga je i ekranizovana, a film su obožavali svi, pogotovo činjenicu da je na odličan način predstavljen problem lepote, zabavljanja, finansija, posla i seksa koji opterećuju neudate žene.
Helen je tvrdila kako seks treba da bude prirodan, zdrav i da u njemu mogu da uživaju i žene koje nemaju stalne partnere. Seksualna revolucija je tresla Ameriku. Poruka glasi: vi ste sami, ali još možete da uživate u seksu i imate fantastičan život. Ako se udate, nemojte samo cediti svog muža kao sunđer ili biti mama za zlatnu medalju. Nemojte koristiti muškarca da biste dobili ono što želite – postignite to same – pričala je otvoreno o svemu tada četrdesetogodišnja Helen i uvek tvrdila kako žene mogu sve da postignu i bez muškaraca.
- Teoretski fina mlada žena nema seksualni život. To je nonsens. Ona treba da ima bolji seksualni život od njenih udatih prijateljica. Po mom mišljenju, seks je jedna od tri najbolje stvari koje mogu da vam se dogode. Ne znam koje su druge dve, ali sebi stalno morate da govorite: Ja sam seksualna osoba, želim seks u životu, zaslužujem to...
Braunova i njen suprug napravili su plan za novi magazin koji će se obraćati ženama od 18 do 34 godine koje su same. Početkom 1965. godine imenovana je za glavnog i odgovornog urednika magazina Cosmopolitan i počela je da sprovodi svoj plan u delo.
Iako bez dana uredničkog staža, Helen je udahnula novi život Cosmopolitanu, tradicionalnom i konzervativnom magazinu za domaćice koji je izumirao. Ona je sa svojim idejama postala ikona mladim ženama i veoma moćan urednik, a tiraži su postali milionski. Svakako, neuvijeno pisanje o seksu bilo je veliki revolucionarni obrt i samo početak oslobađanja žene na svim poljima, čiji je Helen bila preteča. Sve vreme suprug joj je pružao bezrezervnu podršku i njegovu fotografiju držala je na centralnom mestu u svojoj pink kancelariji, pored podsetnika na kojima je pisala ideje i želje za naredna izdanja. Njih dvoje su bili stvoreni jedno za drugo i dopunjavali su se u svakom smislu. David je podržavao sve zamisli svoje žene pa čak i kada su je napadala feministička udruženja.
- Cosmo je feministički u tom smislu što verujemo da su žene jednako pametne i sposobne kao muškarci da bi postigle apsolutno sve što žele. Međutim, mi priznajemo da su pored posla važni i muškarci. Cosmo devojka ih apsolutno obožava – pričala je Helen koja je napravila i Cosmo devojke, armiju mladih žena koje su uživale čitajući njene tekstove, a prema magazinu su se ponašale kao prema Bibliji. Želela je promene pa je na naslovne strane stavljala žene sa natapiranom kosom i u dekoltiranim uskim haljinama.
- Mnogo brinem i ceo dan mislim o Cosmopolitanu, uplašena sam... Dakle, to je kombinacija straha, brige i anksioznosti.
Helen po sopstvenoj želji nije imala dece, a na pitanje zbog čega je donela tu odluku, uvek je govorila.
- Primanje penisa čini mi se mnogo ženstvenije od pečenja čokoladnih kolača ili uplaćivanja novca za školovanje unuka – rekla je Helen koja je svoj život posvetila karijeri. Pored uspešnog magazina, napisala je i deset knjiga: Sex and the Office (1964), Helen Gurley Brown’s Outrageous Opinions (1966), Sex and the New Single Girl (1970, Having It All (1982), The Late Show: A Semi-Wild but Practical Guide for Women Over 50 (1993), The Writer's Rules (1998), I'm Wild Again (2000) i Dear Pussycat (2004).
Nakon pozitivnih ocena od strane publike, usledile su i pohvale stručne javnosti pa je tako 1988. godine pozvana u Hol slavnih izdavača, a 1995. godine dobila je i prestižnu Henry Johnson Fisher nagradu. Sledeće godine imenovana je za American Society of Magazine Editors’ Hall of Fame.
Sve do 1997. godine obavljala je dužnost glavne i odgovorne urednice, a od tada pa sve do smrti bila je nadležna za sva svetska izdanja.
- Bio je to sjajan časopis - rekla je ona praveći retrospektivu dok je predavala mesto urednika američkog izdanja. - Želela bih da se o mojoj zaostavštini ubuduće govori: Ona je stvorila nešto što je pomoglo ljudima.
Helen će pored seksualne revolucije ostati upamćena i po izjavama kao što su: Dobre devojke idu u raj, loše idu svuda i Moj uspeh nije bio zasnovan toliko na velikoj inteligenciji, koliko na zdravom razumu.
Njen suprug David Braun preminuo je 1. februara 2010. godine u devedeset trećoj godini, u njihovom domu u Njujorku. Tokom 2012. godine njegovo nasledstvo uplaćeno je školi novinarstva Columbia University Graduate i školi Stanford University kako bi uspostavili David i Helen Gurley Brown institut za medijske inovacije.
Helen je preminula 13. avgusta 2012. godine u bolnici New York–Presbyterian Hospital/Columbia. Žena koja je mnogima bila inspiracija, ostavila je neizbrisiv trag kada je u pitanju skidanje tabua, a njene knjige prenose se sa starije na mlađu generaciju. Iako je bila posvećena isključivo poslu, može se reći da je Helen ispunila svoj životni cilj da je ljudi pamte i primenjuje njene ideje.
- Helen je bila jedna od najpopularnijih urednica magazina i autorki knjiga, pravi pionir u ženskom novinarstvu – saopštila je njena kompanije nakon što je objavljeno da je Braunova preminula.
Priredila: Ksenija Konić
