Najpoznatiji američki kauboj koji je vratio sjaj Divljem zapadu, Džon Vejn, rođen je 27. maja 1907. godine u gradiću Vinterset u Ajovi, kao prvi sin apotekara Clajda Leonarda Morisona i Meri Alberte Braun, a nazvali su ga Marion Robert Morison, po imenima svojih očeva. Četiri godine kasnije, preimenovan je u Marion Mičel kada je na svet došao njegov mlađi brat kome su dali ime Robert.
Njegovo detinjstvo obeležile su svađe roditelja zbog toga što je otac prodavao lekove na dug. Zato je često bežao od kuće, a kada je Clajd 1914. zapao u finansijske probleme, porodica se preselila na farmu u Lankasteru, na samoj ivici pustinje Mohave. Morisonovi su bili najsiromašniji u okrugu, a glumac će kasnije često isticati kako su te godine bile važne za učvršćivanje njegovog karaktera. U gradić Grindejl blizu Los Anđelesa, doselili su se 1911, ali situacija je i dalje bila veoma teška. Sa deset godina prodavao je sladoled, ujutro raznosio novine, a posle škole lekove iz očeve apoteke. U leto 1918. dobio je psa koga je nazvao Djuk, a za vreme škole ostavljao ga je kod vatrogasaca koji su dečaka prozvali Big Djuk. Pošto je ionako mrzeo svoje žensko ime Marion, jedva je dočekao da ga zovu samo Djuk.
U srednjoj školi Glendale High bio je među najpopularnijima. Ipak, najviše su ga zanimali američki fudbal i devojke koje nisu bile imune na visokog mladića koji je pri tom bio sjajan na plesnom podijumu. Ali, nije se upuštao u duže veze jer je bio bez novca i vikendima se opijao do besvesti. Iako je želeo da postane marinac, nije primljen na Akademiju, ali pošto se sa ekipom američkog fudbala plasirao u državno finale, dobio je stipendiju za studije prava na Univerzitetu Južne Kalifornije. Uz pomoć tadašnje velike zvezde vesterna Toma Miksa zaposlio se i kao scenski radnik u filmskom studiju FOX. Uoči 19. rođendana, njegovi roditelji su se razveli, ali nije patio jer se tada prvi put ozbiljno zaljubio u tri godine mlađu Džozefinu Alisiju Saenz, ćerku panamskog konzula u Los Anđelesu. Simpatije su bile obostrane.
- Nikada se nisam tako osećao. Uspeo sam da izgovorim samo dve reči, toliko sam bio hipnotisan njenom lepotom. Sećam se da sam je slučajno okrznuo i proželi su me trnci. Znao sam da sam zaljubljen. Ljubav je predivan osećaj, ali i neverovatno bolan – prisećao se kasnije svoje prve ljubavi.
Mada se Džozefinin otac protivio toj vezi jer je smatrao da siromašni student i protestant ne zaslužuje njegovu ćerku, oni su se ubrzo verili. Na drugoj godini fakulteta izgubio je sportsku stipendiju zbog povrede na surfovanju, a iako je 1929. godine u filmu Salute Džona Forda prvi put na odjavnoj špici potpisan kao Djuk Morison, o glumi još nije razmišljao. Ali, samo godinu dana kasnije dobio je glavnu ulogu u vesternu Raula Volša Big Trail.
Šef studija Fox Vinfild Šian smatrao je da njegovo ime nije dovoljno glamurozno pa ga je, po junaku američke revolucije Medu Entoniju Vejnu, preimenovao u Džona Vejna.
Ipak, nakon što njegov naredni film Big Trail nije doživeo finansijski uspeh, Fox mu je otkazao ugovor, a Vejn je opet bio na ivici egzistencije. Spas je pronašao početkom 1933. kada je počeo da snima vestern serijale koji su se prikazivali u bioskopima, što mu je omogućilo i da Josie ponudi brak. U isto vreme, nije se odricao opijanja i druženja sa glumicama. Nije želeo da se odrekne protestantizma, ali je pristao da ih 24. jula 1933. godine venča katolički sveštenik i da njihova deca budu odgajana u tom duhu. Prvi sin Majkl Entoni Morison rođen je 1934, a dve godine kasnije na svet je došla Meri Antonia.
Prekretnica u karijeri došla je zahvaljujući reditelju Johnu Fordu koji je insistirao da Vejn dobije glavnu ulogu u vesternu Poštanska kočija. Mada je na snimanju trpeo maltretiranja zbog loše glume i izgovora, publika je bila oduševljena filmom koji je počeo da se prikazuje u martu 1939. godine, a nagrađen je i Oskarom. Uloga Ringo Kida otvorila mu je vrata Holivuda. U naredne tri i po decenije igrao je u mnogim Fordovim filmovima i postao najkomercijalnija američka zvezda 20. veka.
Iako im se 1939. godine rodio drugi sin Patrik Džon, a 1940. i druga ćerka Melinda En, glumac se zbog posla sve više udaljavao od porodice. Strast prema alkoholu i ljubavnim aferama sa koleginicama nije ni pokušavao da sakrije, pa se uveliko pričalo o njegovim romansama sa Marlen Ditrih i Lanom Tarner. Razveo se na Božić 1945. kada je već bio ludo zaljubljen u dvadesetogodišnju meksičku glumicu Esperancu Diaz Cebalos koju je upoznao dve godine ranije na putu. Iako su oboje bili u braku, bio je rešen da je osvoji i ona je 17. januara 1946. postala njegova druga supruga.
I dok je sa filmovima Crvena reka, Nosila je žutu traku i Rio Grande postao jedan od najpopularnijih američkih glumaca, u privatnom životu bio je sve nesrećniji zbog čestih svađa. Nakon godinu dana odvojenog života, Esperanca je podnela zahtev za razvod i zatražila ogromnu alimentaciju, a mediji su izveštavali o njihovim uzajamnim optužbama za neverstvo. Razveli su se 28. oktobra a već 1. novembra 1953, na dan kada je njegov razvod bio potvrđen, oženio se sa mladom glumicom Pilar Palet Veldi koju je upoznao ranije u Peruu. Ona mu je 1956. godine podarila ćerku Asiu, zatim 1962. sina Džona Itana i 1966. ćerku Marisu Karmelu.
- Neki muškarci sakupljaju marke, a ja Latinoamerikanke. Ne mislim ništa loše o Amerikankama. Jedino što želim kod žena jeste da budu atraktivne i da uživaju u mom društvu. Što se izgleda tiče, mogu da budu svakakve: niske, visoke, mršave, deblje, ali samo da su ženstvene – priznao je iskreno.
Vejn je istupao kao konzervativni Republikanac, a krajem četrdesetih godina pristupio je Filmskom savezu za očuvanje američkih ideala, čija je zadatak bio da onemogući delovanje komunista u Holivudu. U više navrata bio je meta atentatora, a navodno je i bivši sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin naredio njegovo ubistvo. Nameri Kremlja da se Vejn ukloni došao je kraj sa Staljinovom smrću 1953. godine, kada je na čelo SSSR-a stupio Nikita Hruščov koji je bio ljubitelj njegovih filmova.
Prava nevolja došla je 1964. kada mu je dijagnostikovan rak pluća. Uklonjeno mu je levo plućno krilo i četiri rebra, a on je 14 nedelja kasnije već snimao film Sinovi Katie Elder. Iako su se agenti trudili da njegovu bolest zadrže u tajnosti, on je izašao u javnost sa istinom i pozvao sve da se uključe u borbu protiv raka. Nekada strastveni pušač snimio je nekoliko reklama za antipušačke kampanje. A dvadeset godina nakon prve nominacije s filmom Pesak Iwo Jime, 1969. osvaja Oskara za ulogu u filmu Čovek zvani hrabrost.
Na snimanju filma McQ, šezdesetšestogodišnji glumac započeo je vezu sa svojom novom sekretaricom, tridesetdvogodišnjom Pat Stejsi. Ovaj put nije hteo da se ženi, a sa Pilar se sporazumno rastao u novembru 1973. Kada je 1976. izabrao ulogu o revolverašu koji umire od raka, nije ni slutio da će The Shootist biti njegov poslednji film.
- Ne veselim se smrti jer ne znam kakav će Bog biti prema meni. Možda neće biti tako dobar kao što se nadam - rekao je u jednom od poslednjih intervjua i dodao kako bi mu bilo draže da ga, umesto kao velikog glumca, pamte kao čoveka koji je verovao u pravdu.
Osim raka, oštećenja na njegovom grlu i glasnim žicama bila su tako ozbiljna da su mu jednu zamenili svinjskom.
- Sada ne samo da mogu da govorim, mogu i da grokćem – pričao je šaljivo slavni glumac kome je u avgustu 1978. otkriven rak želuca koji je već zahvatio druge organe. Poslednji put se u javnosti pojavio 9. aprila 1979. kada je na dodeli Oskara uručio nagradu za najbolji film Majklu Ciminu, reditelju Lovca na jelene. Devet dana kasnije prevezen je u centar UCLA gde je i preminuo 11. juna.
Dva dana pre smrti, na nagovor sina Patricka, navodno je prešao u katoličanstvo a sahranjen je u prisustvu članova porodice i nekolicine prijatelja u Pacific Memorial Parku. Zbog straha od navale obožavalaca, grob je bio neobeležen sve do 1999, kada je stavljena nadgrobna ploča na koju je upisana njegova izjava u intervjuu za Playboy 1971. godine: Sutra je najvažnija stvar u životu. Dolazi nam u ponoć, potpuno čista. Savršena je kada dođe i smesti se u naše ruke, s nadom da smo juče nešto naučili.
Fondacija John Wayne koju su osnovala glumčeva deca 1985. godine i danas se bori protiv raka, baš kao što im je to njihov otac ostavio u amanet.
Jelena Kulović
