Dok se u njenom srcu neprestano smenjuju sreća, tuga, bes, nedoumice i sumnje, hrvatska predstavnica na muzičkom takmičenju Evrosong, Nina Badrić (39), kroz sve oluje prolazi ćutke i sama. Na trenutak nesigurna, a već u sledećem momentu uverena kako je dala sve od sebe da na dostojan način odgovori važnom zadatku, pevačica ne krije koliko joj je teško da se nosi s ogromnim stresom koji je prati poslednjih meseci. Ali, u isto vreme sigurna je da u višegodišnjoj uspešnoj karijeri nije naučila tako mnogo važnih lekcija. Od početne euforije, veoma brzo je morala da stane s obe noge na zemlju kako bi dostojanstveno podnela prozivke hrvatske štampe kako u ovom trenutku ipak nije spremna da zablista na važnoj evropskoj pozornici. Isto tako, postojala je sumnja da Nina može na dostojan način predstavljati svoju zemlju zbog toga što se nedavno podvrgla operaciji glasnih žica.
- Moja raspoloženja neprestano se smenjuju jer sada svako ima nešto da kaže, reši, sugeriše... Jedva čekam da odem u Baku i isključim telefon. U svemu ovome nekako sam sama i tako najbolje funkcionišem jer ne želim da nikome od svojih najbližih stvaram pritisak, obavezu ili očekivanje da me razumeju. Ljudi koji se ne bave moji poslom, teško mogu da shvate ono kroz šta sada prolazim, ali to je u redu. Ja ionako ne spadam u kategoriju osoba koje vole da primaju komplimente ili očekuju da ih neko stalno bodri. Pokušavam da maksimalno spustim tenziju svojih saradnika koje je uhvatila panika ili euforija, tu sam veoma cool i ne zanosim se lako – priča Nina koja nije osećala teskobu ili sram zbog toga što je upravo u vlastitoj zemlji njena pesma Nebo, kao i ona sama, dočekana s velikim osudama.
- Pripreme za Evrosong do sada su izazvale najveći stres u mojoj karijeri. Sve je zahtevno, a ja se trudim da se snađem. Ove godine konkurencija je velika i neće mi biti lako da se izborim za ulazak u finale. Trema uvek postoji i mislim da ću je imati ceo život, ali ona traje samo dok ne stanem na scenu, gde osećam mir. Nema muzičara kome je loš plasman na Evrosongu uništio karijeru. Nije toliko važno ko je koliko poznat u svojoj zemlji jer ću ja tamo biti samo jedna od mnogih i potpuno anonimna za brojne ljude – iskrena je Nina koja je i na vlastitoj koži osetila da i zavist treba zaslužiti, pa sada polako vraća samopouzdanje nakon operacije glasnih žica.
- Ovo što se meni dogodilo, noćna je mora za svakog muzičara i ne dao Bog to nikome. To mi se desilo kada sam morala da budem najspremnija. Osećala sam se nemoćno, slabo i tužno. Mnoge moje kolege koje su bile na operaciji glasnica, sada pevaju bolje nego ikada prije. Koliko god mi je sve ovo teško palo, mislim da je to zapravo dar od Boga. Istina, posle operacije krećete ispočetka, pa svakodnevno vežbam pevanje, govor i sve ono što nisam radila godinama – kaže Nina koja se neretko svojski trudi da pobedi vlastite demone u vidu sumnji.
- Svakodnevno se borim. Mislim da je posao kojim se bavim jako težak i prilično surov za ženu , ali trudim se da u njemu opstanem i ne izgubim sebe, a to je najveći uspeh. Svaki put kada me uhvati panika ili nedoumica, samoj sebi kažem da su istinski heroji neki drugi ljudi, na primer lekari koji spasavaju tuđe živote. Onda ponovo shvatim koliko sam srećna jer je sve što radim zapravo velika radost i blagoslov – ističe ova brineta ohrabrujući sebe stihom svoje pesme Daće nam Bog i više od tog… Tako su je nedavno veoma obradovale lepe želje njene koleginice Severine Vučković, koja je Nini nakon porođaja poželela da što pre iskusi čari majčinstva.
- Srećna sam zbog Severine i drago mi je da se ostvarila kao majka. To je za nas žene verovatno najveća sreća i želim joj da što duže uživa u najlepšim danima svog života. Zahvalila sam joj na divnim željama. I sama priželjkujem da mi se što pre dogodi majčinstvo, ali Bog nam daje sve baš u najbolje vreme. Sigurna sam da roditeljstvo nije merljivo sa bilo čim drugim. Mnoge žene koje se nisu ostvarile kao majke, veoma su srećne i ostvarene, a gledajući neke od njih, vidim da su ispunjene i iz njih isijavaju zadovoljstvo, pa mislim da je moguće biti srećan i bez potomstva.
Mirjana M. Višnjić
