Brojne nedaće koje su zadesile balerinu i pesnikinja Vesnu Baaij (57) nisu uspele da naruše snagu njenog duha, najjačeg i najmoćnijeg oružja koje ona poseduje. Nakon što je u tridesetoj godini ostala udovica kada je njen šesnaest godina stariji suprug s kojim je bila deset godina u braku nastradao pod sumnjivim okolnostima u saobraćajnoj nesreći, usledila je duga i mučna bitka sa surovom bolešću.
- Iako sam rođena u Beogradu, kada sam imala četrnaest godina, moji roditelji Radmila i Vlad su se razveli, a ja sam se sa ocem preselila u London. Tamo sam pohađala prestižnu Kraljevsku baletsku akademiju, a na završnoj godini, u školu je došao Roberto Fraile Lamejer, muzički producent slavnog pevača Hulija Iglesijasa da traži balerine za njegov novi spot. Čim sam ga ugledala, rekla sam da će on biti moj suprug, a kasnije sam saznala da je i on imao slične namere – prisetila se Vesna perioda koji u njoj i s ove vremenske distance budi najnežnije emocije. Fatalnu ljubav koja im se dogodila na prvi pogled krunisali su brakom koji je više ličio na bajku nego na stvarni život. Uspešni producent i naslednik bogate južnoameričke porodice materijalizovao je svaku Vesninu želju, pa joj je osim ljubavi kojom ju je obasipao, darivao i čudesna putovanja, ali i trinaest kuća od kojih je jedna u Indiji. U njoj su proveli medeni mesec i ona je kasnije postala njeno jedino utočište.
- Živeli smo deset godina zajedno u Urugvaju, putovala sam s njima širom sveta, išla na turneje... Sve se završilo kada je moj muž otišao u Brazil, a sledećeg dana javljeno mi je da je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Iako nikada nije dokazano, pričalo se da je ubijen, a prema zvaničnim podacima, njego srce otkazalo je tokom vožnje usred dana. Bio je zdrav, snažan i prelep – priča Vesna koja se nakon smrti muža nikada više nije udavala i do današnjeg dana, kako kaže, živi u celibatu. Strašno saznanje da je njena ljubav završena na najtragičniji način, u potpunosti ju je slomila. Od tužnih uspomena iz Latinske Amerike, pobegla je u Indiju, u kuću u kojoj je provela najdivnije dane sa svojim voljenim. Iako je imala prava na njegovu imovinu, kao udovica bogatog naslednika zadržala je jedino taj dom dok se ostatka odrekla u korist muževljeve porodice. Međutim, traženi mir nije pronašla jer je nova nevolja čekala a nju.
- Tri godine nakon muževljeve smrti otkrila sam da bolujem od karcinoma anusa. Teško je opisati trenutak kada mi je doktor saopštio dijagnozu. Zavrtela mi se cela soba, zazujalo mi je nešto u glavi… Doktor mi je predložio da se hitno operišem, ali nisam ga poslušala. U Indiji su alternativna lečenja popularna, pa sam otpočela ajurvedsko- homeopatsku terapiju, što podrazumeva strog režim ishrane i samog života. Nisam se izlečila, ali takav tretman pomogao mi je da normalno funkcionišem i ne dozvoli ćelijama raka da se prošire. Međutim, ipak je metastazirao. Kada je moja majka saznala da sam bolesna, prisilila me je da dođem u Beograd, gde sam i prvi put operisana 2000. godine. Odstranjen mi je rak anusa, vagine, materice i creva – priča književnica koja je odbila da se oporavlja u bolnici želeći da svoj mir i snagu nađe u manastiru u Rakovici, gde je posle operacije provela nekoliko nedelja.
- U manastiru sam spoznala velike istine i odgonetnula stalno pitanje zašto se sve to baš meni desilo. Shvatila sam da na bolest, kao i ostale stvari koje su mi se dogodile, ne smem da gledam negativno, već treba da budem zahvalna na svemu što mi se dogodilo. Sve je to bilo Božja volja, a on vernike želi da nauči da budu bolji i da se odupru iskušenjima. U manastiru sam shvatila da materijalno nema nikakvu cenu i da je sve čovekovo bogatstvo u njemu samom. Nedugo potom imala sam još nekoliko intervencija, podvrgnuta sam I zračenjima, ali se nisam predavala i od 2004. godine sam zdrava. Moja borba je trajala četrnaest godina, a do današnjeg dana održala me je vera u Boga – zaključuje Vesna koja je prošle nedelje objavila svoju zbirku poezije Ljubičasti cvetovi hakarande, kojoj su prethodile Biserna duga, Čarobni zov Indije i Nebeska simfonija, a sav novac od tiraža dala je u dobrotvorne svrhe, obolelima i unesrećenima. Za prvu knjigu dobila je blagoslov i od pokojnog patrijarha Pavla.
Moni Marković
