Svojim šarmom, ali u ulogama u domaćim serijama i filmu Montevideo, Bog te video, mlada glumica Tamara Dragičević (22) sigurno trasira svoj put ka zvezdama, dok njen intimni svet bajkovitom čini romansa sa kolegom Petrom Benčinom (27) s kojim više od šest meseci uživa u vezi. Junaci serije Vojna akademija upoznali su se tokom rada u pozorištu, a prve obostrane simpatije ubrzo su prerasle u pravu ljubav koja je od samog starta bila na velikom iskušenju, s obzirom na to da Tamara i Petar najveći deo svog vremena provode na različitim snimanjima i probama. Ipak, česta razdvojenost učinila je da na vreme shvate koliko je vredna veza koju su izgradili, pa su ono što je za mnoge parove ogromna prepreka, pretvorilo u prednost svog emotivnog odnosa.
- U Petrovom i mom odnosu bilo je presudno što sam osetila da pored njega ne moram da osvajam slobodu i lako dišem kada sam osvojena. Iako smo i jedno i drugo u istim profesijama, to se za sada pokazalo samo kao prednost, a nadam se da ni u budućnosti neće biti drugačije. Ja svoj život oslanjam na ljubav, a onda bez problema prekoračim svaki problem i strah – otkriva Tamara i priznaje da su joj kod partnera najbitnije karakterne osobine.
- Kod muškaraca najviše cenim čestitost i duhovitost. Nisam ljubomorna, tako da za to osećanje nema mesta u mojoj vezi. Ne verujem u tvrdnju da se sličan sličnome raduje jer dok se ovi slični raduju i mašu ručicama od sreće, suprotni polovi magneta priljubljeni su do nerazdvajanja – govori mlada i sve uspešnija glumica koja je ne krije da emocije i te kako kreiraju njen život.
- Još nisam shvatila šta se podrazumeva pod pojmom romantika. Najvećim ženskim oružjem smatram jezik, naravno uz logistiku mozga. Kroz život se i inače vodim savetom koji sam dobila od oca Milana i majke Sanje, a on glasi: Uvek imaj na umu ko si i ne daj na sebe – iskrena je Tamara i s osmehom na licu se priseća dogodovština sa snimanja serije Vojna akademija.
- Kad se na jednom mestu izmeša tolika količina adrenalina, testosterona, progesterona, pa to sve pokuša da se obuzda pravilima službe, nastaje dobra priča koja će, sigurna sam, držati pažnju gledalaca. Iskustvo je bilo fantastično. Osetiti deo te obuke i tog života koji smo boraveći na Vojnoj akademiji strogo morali da poštujemo, bilo je dovoljno pa bi čak i moj tata mirne duše mogao da kaže: Ćerko, sine, postala si čovek – kroz osmeh zaključuje Tamara.
Danilo Mašojević
