Bila je stub crnogorske monarhije i PRVA ŽENA BALKANA u svemu: Ko je princeza po kojoj je nazvan auto-put u Crnoj Gori?

Novi autoput koji je otvoren u Crnoj Gori poseban je po mnogo čemu, a između ostalog i po tome da je prvi put tako nešto nazvano po jednoj princezi.

Nismo navikli da u našem regionu imamo velike sabraćajnice nazvane po ženama, pa tako malo i znamo o velikim damama naše prošlosti. Autoput u Crnoj Gori koji će spremno dočekati turiste nosi ime po princezi Kseniji i to je izazvalo veliku pažnju.

 

Ko je bila princeza Ksenija Petrović Njegoš?

 

Ksenija Petrović je rođena na Cetinju kao osma ćerka i deseto dete od ukupno dvanaestoro koliko ih je imao kralj Nikola. Ona će ostati upamćena kao prva žena na Balkanu koja je vozila automobil i prva princeza koja se bavila fotografijom.

Reklo bi se da princeza Ksenija od početka nije imala sreće s obzirom da joj je uskraćeno obrazovanje u Rusiji zbog incidenta sa princezom Jelenom na tamošnjem dvoru, zbog čega se ona vratila porodici u Crnu Goru, pa je Ksenija, umesto u Rusiji, školovanje morala da završava na Cetinju. Poznato  je da su Kseniju svi doživljavali kao odvažnu, obrazovanu i načitanu osobu koja je koristila svaku priliku da ode u inostranstvo kako bi usavršavala jezike.

 

Crnogorska dinastija se u to vreme zahvaljujući ćerkama orodila sa mnogim evropskim kraljevskim porodicama, međutim princeza Ksenija nije želela da se udaje, iako su je mnogi prosili. Neki izvori iz tog vremena svedoče da su za brak sa ovom princezom bili zainteresovani i srpski kralj Aleksandar Obrenović, ali i grčki prinčevi Nikola, Đorđe i Andrej, kao i bugarski knez Ferdinand.

 

Ksenija je ostala večita udavača, a mnogi su se složili da je za ženu takvog karaktera i snage to bilo i logično i očekivano.

 

Tokom ratnih godina princeza se bavila poslovima tehničke prirode, ali i humanitarnim radom, a 1916. je sa porodicom otišla u egzil i nikad se više nije vratila u Crnu Goru. Sa kraljem Nikolom je živela u pariskom predgrađu na Seni i sa ocem ostala sve do njegove smrti 1921. godine. 

 

Princeza Ksenija je bila glavni politički savetnik svog oca i stub crnogorske monarhije u egzilu, ona je bila veliki patriota i borac za spoljašnju politiku, a koliko je kralju Nikoli bilo stalo do njenog mišljenja govori i nadimak "Velika" koji joj dao.

 

U posleratnom periodu, princeza je bila u mnogim humanitarnim organizacijama i pomagala vojnim licima, izbeglicama i ženama u Crnoj Gori da bi vremenom ostala sasvim sama na ivici egzistencije.

 

Ksenija je živela tako što je prodavala ono što joj je ostalo od pokretne i nepokretne imovine, a jedno vreme je radila i u fabrici kao daktilografkinja. Nije želela da prihvati kompromisna rešenja i do kraja života se zalagala za svoj status. Princeza Ksenija je preminula 1960. u Parizu, u 78. godini, sahranjena je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Kanu, a njeni zemni ostaci su preneti 1989. u Crnu Goru, u Dvorsku kapelu na Ćipuru.