NJENE REČI KAO DA SU SLUTILE NA KRAJ: Izgubila je život na vrhuncu svoje SLAVE, a njena smrt prepuna je MISTERIJA

Na današnji dan bi napunila 82 godine.

Kada kažemo da je neko rođen sa svim manirima, osobinama i kvalitetima jedne zvezde mislimo na nju. Vinula se visoko, poput najsjajnijih zvezda, zasijala i svojim sjajem sve obasjala a onda se iznenada munjevito ugasila - takva je bila jugoslovenska zvezda nikada prežaljena Silvana Armenulić.

Rođena je pod imenom Zilha Bajraktarević 18. maja 1939. godine u Doboju, ali je odlučila da sebi da umetničko ime, kao što su u to vreme radili mnogi, po tada popularnoj glumici Silvani Mangano, čiji je film "Gorak pirinač" mnogo volela.

 

Počela je da peva sa samo 16 godina po sarajevskim kafanama a njen glas i pojava su obeležili čitavu jednu muzičku eru Balkana. Iako je svoju karijeru počela u kafani, nikada je nije preterano volela:

 

- Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja - priznala je kasnije Silvana.

 

Silvana je bila jedna od najpopularnijih pevačica na ovim prostorima, a jedan od najvećih hitova koji ju je vinuo u zvezde bila je pesma "Šta će mi život" Tome Zdravkovića, koju je otpevala u TV seriji "Ljubav na seoski način", a istoimena ploča, koju je izdao zagrebački "Jugoton", prodata je u to vreme u neverovatnih 300.000 primeraka.

 

Udala se 1961. godine za poznatog jugoslovenskog tenisera Radmila Armenulića, sa kojim je 1964. dobila kćerku Gordanu. Zanimljivo je da su se Silvana i Radmilo venčali bez znanja roditelja, a tek nakon što je i zvanično postala njegova supruga Radmilo je Silvanu upoznao sa roditeljima, jer se plašio da oni neće odobravati njegovu ljubav sa kafanskom pevačicom. Međutim, oni su mu zamerili samo to što je krio vezu od njih i što ih nije pozvao na venčanje.

Pored čarobnog glasa, Silvanu je krasila lepota, harizma i neodoljiv šarm, a svojom interpretacijom i prepoznatljivim stilom oblačenja ostala urezana u srcima mnogih.

 

Iako je konačno postigla ono što je htela, i stvorila sama sa svojih deset prstiju, u Silvanom oku uvek je bio prisutan neki strah i slutnja:

 

- Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti - navela je u jednom intervjuu 1972. godine i kao da je nešto predosetila.

 

Nekoliko godina kasnije, tačnije 1976. godine, nešto je kopkalo da sazna svoju sudbinu, te je otišla sa svojom sestrom Mirjanom koja je takođe postala pevačica, kod proročice Vange...

 

Nastavak na sledećoj strani...

Kad su se našle nasamo, Vanga nije okretala glavu prema Silvani. Posle duge i neprijatne tišine, samo je rekla:

 

- Ništa, ništa ne treba ni da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi za tri meseca. Čekaj! U stvari, nećeš moći da dođeš. Idi, idi, ako možeš dođi...

 

Silvana je iz Vangine kuće izašla sva potresena i suznih očiju. Nikada se nije više vratila. Nedugo zatim joj se i dogodila nesreća.

 

Po dolasku u Požarevac tog 10. oktobra i učestvovanju u snimanju emisije RTV Beograd, Silvana i njena sestra Mirjana otišle su na otvaranje restorana Lenin bar.

 

Enterijer restorana podražavao je pećinu, pa su sa plafona visili veštački stalaktiti. Dok je ustajala, Silvana je jedan zakačila glavom i osetila oštar bol koji se nastavio i u kasnijim satima, ali i sutradan, kada je trebalo da uz druge zvezde nastupi na završnoj svečanosti Župske berbe grožđa. Sestra joj je masirala glavu, ali bol nije prestajao.

 

Publika ništa nije primetila, ali Silvana je izvela samo četiri umesto osam pesama i kad je sišla sa bine, doslovno se srušila na stolicu držeći se za glavu. Nakon što se malo osvežila, spakovala je stvari u gepek i sela za volan svog forda granade. Pored nje sela je Mirjana. Pevač Ljubomir Đurović pitao ih je da li može s njima, a onda je pritrčao Miodrag Jašarević, gotovo u panici, i zamolio ih da ga povezu pošto će ostali krenuti tek nakon završetka prenosa utakmice Jugoslavija–Španija.

 

Čuvši ovo, Đurović koji je inače neuporedivo bolji vozač od Jašarevića, rešio je da ostane i gleda utakmicu sa ostalima. I tada je sudbina umešala svoje prste. Prema tvrdnjama do uzroka nesreće je došlo kada se na ravnom putu ford granada kretao se brzinom od oko 150 kilometara na sat, a onda je iznenada počeo da prelazi u levu, suprotnu kolovoznu traku i usledio je sudar. Vozač kamiona iz daljine je video farove kako mu se brzo približavaju, ali je pomislio da će se mimoići. Shvativši da će doći do sudara, počeo je da koči, ali bilo je kasno. Desna strana forda takvom silinom zakucala se u kamion da mu je kompletno izvalila prednji desni točak, poluosovinu i podvukla se pod njega. U kanalu pored puta nađena je polomljena violina, a Silvanina smrt je za sobom ostavila brojne misterije.

 

Počevši od toga da su u vreme kad je već uveliko trebalo da budu u Beogradu, bili tek na pola puta...

 

Brojne nedoumice i pitanja su ostala nakon tog dogadjaja. Iza sebe je ostavila kćerkicu od 12 godina i muža.

 

Ostala je upamćena po mnogim pesmama koje i dan danas se slušaju i pevaju čak i nove generacije.