Krajem sedamdesetih bio je jedan od najboljih kantautora bivše Jugoslavije, ali nakon porodične tragedije nestaje iz javnosti i decenijama se nije znalo ništa o njemu.
Pričalo se da je poludeo od tuge, da je digao ruke od svega i otišao da čuva ovce, pa čak i da je umro...
Međutim, njegovi fanovi nikad nisu poverovali u to. 1980. godine dvojici mladih kantautora bilo je predodređeno da pokore bivšu Jugoslaviju. Jedan je bio Đorđe Balašević kada je imao 27 godina, a drugi tri godine mlađi Miladin Šobić.
Pokojni Balašević je svojevremeno u jednom intervjuu na pitanje može li se ponoviti vreme kantautora poput Miladina Šobića, rekao:
- Činjenica je da sam Miladina Šobića voleo i da je tada postojala jedna dobra i interesantna plejada kantautora. Miladin je mnogo bliži Ibrici Jusiću, vrstan gitarista... To su bile neke šansonjerske večeri koje su bile u zaista dobroj konkurenciji - rekao je jednom.
Jednostavni i neposredni Šobić, rođen je u Nikšiću, gde završava srednju školu, a onda odlazi u Dubrovnik gde upisuje fakultet za turizam. Svoje prve pesme komponuje još u srednjoj školi, a svoj prvi singl "To sam ja, zazvoni zvono" snimio je 1975. Pesma "To sam ja" ili "Sonata" postala je nezvanična studentska himna u Dubrovniku. Popularnost je počela da se širi po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, iako je njegov zvuk bio potpuno drugačiji od onog koji se tada budio. Početkom osamdesetih nizao je sjajne i originalne hitove "Džemper za vinograd", "Od druga do druga", "Marija", "Ožiljak" i druge. Karijera mu je trajala 8 godina.
A onda kada je bio na vrhuncu popularnosti Šobić sestra mu je preminula od raka, nakon čega se on povlači u rodni Nikšić i naprasno napušta muzičku scenu. Snimio je samo dva albuma - danas kultne "Ožiljak" i "Umjesto gluposti" - a rad na trećem prekinuo je nakon porodične tragedije.
