Danas pedesttrogodišnja Madona nije imala jednostavno detinjstvo. Kada joj je bilo svega pet godina, izgubila je majku i priznaje da je tokom svog odrastanja stalno imala podignut gard jer se osećala veoma ranjivom.
- Iz nekog razloga i dan danas imam utisak da nisam izašla iz srednje škole. Kao da i sada važi pravilo da ukoliko se ne uklopiš u sredinu, maltretiraće te sa svih strana. Taj osećaj kod mene nikada nije u potpunosti nestao. Oduvek sam bila veoma svesna sopstvene različitosti i načina na koji moram da se ponašam kako bih bila prihvaćena i postala popularna – otkrila je pevačica.
Njen najnoviji film kao temu ima životnu priču o Volis Simpson, razvedene Amerikanke zbog koje se kralj Edvard VIII abdiciravši odrekao britanskog trona. Ovo ostvarenje premijerno je prikazano na Filmskom festivalu u Veneciji, a u bioskopima širom sveta trebalo bi da se nađe polovinom decembra.
- Snimati filmove nije uopšte lak posao. Mislim da je to nešto najteže što sam u životu radila. Verujem da mi ne možemo baš uvek do kraja biti odgovorni za kreativne poduhvate u koje se upuštamo. Na našem životnom putovanju moramo da se prepustimo stvarima da nas nose same od sebe. Dok je Voli učila o sebi, učila sam i ja o svom sopstvenom putu i putu kojim idu sve žene na svetu. Ne umem drugačije. Kada sam prvi put, u vreme dok sam živela u Engleskoj, potegnula kao temu priču o Volis Simpson, bila sam zapanjena besnom reakcijom koju su ljudi imali na spomen njenog imena. Ovaj film se zato i bavi kultom poznatih ličnosti. Nama se sviđa da postavimo nekoga na pijedestal, pretpostavimo kakav je nečiji karakter, te ukoliko ta osoba imalo iskoči iz zadatog okvira kojim smo je ogradili, onda ćemo je kazniti. Zbog same činjenice da je zarobila srce jednog kralja, Volis Simpson je postala slavna. No očigledno je da se tu radi o problemu kojeg sam i sama deo, kako spolja tako i iznutra. Način života koji vodim i moje ponašanje ruši mnogobrojne društvene norme, baš kao i priča ovog filma. Mislim da tu ima dosta paralele. Mene je zainteresovao život jedne snažne, interesantne ličnosti, koja nije samo osoba iz javnog života, i moram priznati da nisam bila nimalo razočarana. Ceo taj proces za mene je bio veoma ispunjavajuć – ispričala je zvezda.
Ova mutlitalentovana dama koja se u svojoj karijeri okušala kao pevačica, plesačica, glumica, spisateljica, modni dizajner i reditelj, pojasnila je i kako joj uspeva da opstane i kao majka i žena u svetu u kojem vladaju muškarci.
- Stvarno ne znam kako mi uspeva da sve postignem. Mislim da sam kao kreativna osoba koja se oprobala u mnogim oblastima uvek našla načina da se izrazim zahvaljujući tome što sam se uvek opirala određenim stvarima. Svet se još uvek nije naviknut na žensku seksualnost. Stvari se uvek posmatraju iz muškog ugla i žene su u njihovim očima samo objekti, a mnoge od njih zapravo nemaju ništa protiv. Međutim, ironija je što kada se jedna od nas usprotivi takvom ustrojstvu stvari, najneprijatnije bude upravo drugim ženama. Reklo bi se da to sve ima mnogo veze sa uslovljavanjem.
Činjenica da nisam imala majku mi je na neki čudan način pomogla upravo zbog toga što ispred sebe nisam imala ženski model na koji bih mogla da se ugledam. Odrastajući u italijanskoj katoličkoj porodici na srednje-američkom zapadu, oduvek sam bila svesna seksualne politike. Moja braća su smela da rade šta god hoće, dok su nama devojčicama određivali kako ćemo da se oblačimo, kako moramo da se ponašamo. Morale smo da nosimo suknje do ispod kolena, rolke, stalno da se pokrivamo i nije nam bilo dozvoljeno da se šminkamo, niti da radimo bilo šta čime bismo skretale pažnju na sebe. Jedna od omiljenih faza mog oca, kog veoma volim iako je toliko staromodan, jeste Kad bi bilo više devica, ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto. Naravno, on danas to više ne govori, postao je fleksibilniji. Ali, takav je bio kad sam ja bila mala.
Kada sam krenula u srednju školu, videla sam kako popularne devojke moraju da se ponašaju kako bi privukle momke. Znala sam da ja nikad neću uspeti da se uklopim u te standarde, tako da sam odlučila da radim sve suprotno. Nisam se šminkala, nisam obraćala pažnju na frizuru. Čak nisam htela ni da se depiliram, pa sam imala dlačice ispod pazuha. Dečaci u školi su me ismevali i nazivali dlakavim čudovištem. Tek u kasnom tinejdžerskom dobu sam otkrila gej klubove. Heteroseksualnim muškarcima nisam bila privlačna, plašili su me se jer sam drugačija. Uvek sam se pitala Zašto moram da se oblačim tako i tako? Zašto moram tako da izgledam? Zašto to da radim? Zašto tako da se ponašam? – ispričala je Madona koja kao majka podstiče svoju decu da budu kreativna, ali od njih zahteva da prvo budu urađeni domaći zadaci, pa tek onda sve ostalo.
S obzirom na to da se zabavlja sa francuskim plesačem Braimom Zaibatom koji je skoro duplo mlađi od nje, mnoge brine to što ona svojim odnosom sa njim možda narušava osnovne porodične vrednosti modernog društva.
- On je meni mnogo više od, hm, seksualne igračke. Ne volim da koristim reč ljubavnik, jer to podrazumeva osobu koja dođe kako bi imala seksualni odnos sa vama. Ja težim da postignem mnogo više od toga i tako nešto mi nikako ne bi bilo dovoljno. Uz sebe želim nekoga s kime mogu da delim svoj život. To mi je užasno važno. Takođe mi je bitno da se moja deca dive i poštuju partnera kog sam odabrala za sebe. Posebno mi je to važno zbog mojih sinova, koji imaju Gaja Ričija kao svog oca, ali im je i u neposrednom okruženju potreban kvalitetan muški uzor. Stalno to imam na umu, kakav bi taj muškarac bio kao uzor mojoj deci, kakav je kao čovek, kakve su njegove vrednosti, kakvom energijom zrači. Važno je da to bude neko upečatljiv. Želim da moji sinovi nauče dve najvažnije lekcije: da poštuju žene i znaju da sve na ovom svetu mora da se zaradi – otkrila je zvezda.
