icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

jasan stav

"NE MOGU DA POSTANEM RUS, KOLIKO GOD SE TAMO OSEĆAO KAO KOD KUĆE": Biković iskreno govori o životu i porodici!

Podeli:

Zahvalan je na dobrom vaspitanju, koje mu je mnogo pomoglo u međuljudskim odnosima.

foto: Damir Dervišagić
foto: Damir Dervišagić

Glumac Miloš Biković karijeru je izgradio i van granica Srbije, na šta je posebno ponosan, a Rusija je postala njegov drugi dom.

 

Uvek se rado vraća u Srbiju i Beograd, gde ga dočekuje topli zagrljaj njegovih najbližih, mame Marije i brata Mihaila. Kako u pozorištu ima manje naslova nego kada je reč o filmu i serijama, Biković je otkrio da li se može reći da mu je pozorište ljubav, a film i serije finansije, glumac je rekao:

 

"Pozorište su moje ljubavnice. Pozorište je nešto što formira glumca, što mu daje dovoljnu temperaturu i rad na sebi da pomera granice. Film često ne daje takvu mogućnost jer je on ograničen vremenski, reditelji nemaju vremena da s vama na probama rade na ulozi. Tu je glumac prepušten sebi i nema tu vrstu pomoći kad radi probu. Nema mogućnosti da radi na sebi. Zato na predstavi ima", rekao je on.

 

Na pitanje koliko u privatnom životu zna da savlada emocije, Biković kaže:

 

"Uglavnom da, ali nekada i mene uhvate sa spuštenim roletnama. Ne beže ljudi tada od mene, ali uglavnom se svede na to da kažem nešto što ne treba."

 

Biković je progovorio i o opraštanju.

 

"Oprostiti je jako teško, ali čitava hrišćanska nauka, vera počiva na dve vrednosti, ljubavi i praštanju. I nema jednog bez drugog. Da bi to uradio, čovek mora da radi na sebi, mora da kopa po sebi. Mora da shvati koliko je on grešan, šta je sve napravio u životu, da bi mogao da realno sagleda i onda da može da oprosti nekome zato što ima legitimitet, zato što može da oprosti i sebi. Ako se čovek ne ispoveda, ne razmišlja o sebi, ne razmišlja šta je to gde je on pogrešio, a svaki dan grešimo. I ako kaže „svi grešimo, grešim i ja”, a onda kada neko drugi pogreši, to mu zameri i ceo život nosi to kao uvredu i izgubi tog čoveka za sebe zauvek. To ne treba samo shvatiti. Čovek mora da živi, trenira to, da bi mogao da prašta", objašnjava Biković.

 

foto: Tamara Trajković

I dok mnogi koji ga ne poznaju smatraju da je hladan, arogantan, rezervisan, drugi koji imaju prilike da ga bolje upoznaju kažu da je skroman, duhovit i vaspitan mladić.

 

"Ranije kada su mi govorili da sam vaspitan, to sam doživljavao: jao, vaspitan, šta to znači? Mama mi je rekla, operi ruke! Ali sam zapravo shvatio da je to sublimisanje predaka. Vaspitanje je ono što su naši preci dugo formirali u jedan sistem, vrednost ponašanja. Dete kad ga vaspitavate to ne razume koliko je važno. Ono tek za dvadeset godina shvati šta mu je mama pričala. Zato tek sada kapiram", iskren je Biković.

 

Svoju ljubav prema porodici često pokazuje i na društvenim mrežama. Svaki slobodan trenutak koristi da provede s majkom i bratom. Mnogo je stvari koje je naučio od njih, zato ne može da izdvoji samo jednu koju pamti kao majčin savet.

 

"Ne mogu da njen i moj odnos sublimišem u jedan odgovor. Zvučalo bi profano, jeftino. Zahvalnost se teško izražava rečima. Definitivno sam zahvalan na onome što me je svojim primerom naučila, a ne rečima. Dete ne možete da vaspitate rečima", smatra on.

 

Miloš je godinama stvarao uspešnu karijeru u Rusiji. Na pitanje da li je razmišljao da se tamo preseli za stalno, Biković je odgovorio:

 

"Ja sam živeo tamo dve godine, ali sam se vraćao ovde da igram predstavu. Mogu ja to sada da uradim. Imam tamo toliko posla, da uopšte ne dolazim ovde i ne bih stigao sve. Ja sam deo ove kulture i ona je deo mene. Ne mogu ja da postanem Rus, koliko god se osećao tamo kao da sam kod kuće. Ja sam deo istovremeno jedne i druge kulture, ali ne mogu da se odreknem toga što sam ja. To bi bilo neprirodno."

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Inicijalizacija u toku...