Pevačica Maja Odžaklijevska smatra da su ljudi sa prevelikim ambicijama dubinski nesrećni i zato je ona zahvalna što ima krov nad glavom, šta da jede i obuče, te ljubav autističnog unuka o kojem brine.
Maja kaže da je tokom penzionerskih dana svaki slobodan trenutak posvetila unuku Luki, a otkriva da joj je spokoj donelo prihvatanje finansijske situacije u kojoj je.
― Ljudi sa prevelikim ambicijama bivaju nesrećni. Mogu imati imperije, to ništa ne znači. Materijalno je ništa. Nemam kuću na Dedinju i bazene, živim 35 godina u malom stanu i zadovoljna sam time. Nije reč o skromnosti, već o shvatanju situacije i sopstvenih potreba. Meni je zadovoljenje da imam krov nad glavom, šta da pojedem, gde da prespavam i šta da obučem. To ne moraju da budu firmirane stvari i barokni nameštaj. Ako shvatite da je filozofija života živeti mirno i lepo, onda nema zbog čega da se kajete. Ne treba imati bolesne ambicije. Skromnost nije vrlina, ali ne treba biti ni preambiciozan. Kako postižete sopstveno zadovoljstvo? Pa tako što shvatate sopstvenu situaciju ― priča Maja, i dodaje:
― Treba da se dobro rasporedi novac, to je poenta. Nikada nisam pozajmljivala. Majka mi je jednom rekla: “Prostri se koliko ti je guber dugačak. Ako imaš ćebence, savij noge, ako imaš jorgan, opruži se”. Nisam volela da budem dužna. Nisam uvek zarađivala nego sam dobro raspoređivala. Ljudima para nikad dosta, koliko god da imaju, izmisliće novu potrebu.
NE PROPUSTITE
