Otvoreno govore o prednostima života na selu
Mnoge poznate ličnosti rešile su da užurbani život u gradu, zamene prirodom i radom u bašti. Za mnoge publika nije znala, a oni govore prednosti života na selu.
Nenad Jezdić na dedovini u Zabrdici kod Valjeva prve voćke je zasadio iz romantičarskih pobuda, još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 15 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu porodične kuće smeštena su burad sa rakijom, a želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi - motiviše ga da ide dalje.
"Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad", rekao je jednom prilikom on.
"Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji", otkrio je ranije bez lažne skromnosti.
On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta "VIP" koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.
Glumac Branko Janković se pre nekoliko godina preselio u selo Gunjaci kod Osečine, gde ima farmu sa 150 koza i bavi se preradom kozjeg mleka. Tamo živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.
"Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje selo. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se Tolstoja i Jasne Poljane. Pogotovo u današnje vreme, gde su internet i komunikacija dostupni, auto-put, dobra i brza auta. Glavni problem u našem selu i u društvu je neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti. Moja surutka je 40 odsto kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi laboratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koja utiču na kvalitet", ispričao je on jednom prilikom pa priznao:
"Surutka koju proizvodim je na tri kontinenta. To je svetski hit, a četrdeset odsto je bolja od njihove upravo zbog načina proizvodnje. Dobio sam informacije i da su moju surutku pili fudbaleri Mančestera."
Lepa srpska glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom i sadi jagode.
"Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete", istakla je Marija.
Uz suprugu supermodela Jelenu Ivanović Tomašević, te sinove Dušana, Bogdana i Stefana, glumac Branislav Tomašević provodi vreme na kreativan, ali kako ističe, i kvalitetan način. Boravak u prirodi je posebno koristan za ovu petočlanu porodicu, a selo Semedraž je njihova oaza mira. Tamo Bane uživa u svom voćnjaku, a posebno je srećan kada ubira plodove svog rada.
"Nedavno sam bio da prskam voćke i okopavam voćnjak. Sve radim sam. Kada mi treba pomoć oko prskanja, pozovem komšiju. Radim sve relaksirano i spontano. Meni to prija. Koristim vreme kad god ga imam da budem u voćnjaku i radim", rekao je nedavno za Bane Tomašević i dodao:
"Više to radim zbog životnog balansa, kontakta sa prirodom. Svi me ubeđuju da bavljenje poljoprivredom danas u Srbiji nema smisla. Bar tako kažu ljudi koji imaju više iskustva od mene, ali ja gajim entuzijazam. Ljudi koji žive na selu mi pričaju da se ubija cena otkupa, pa da nemaju stimulans, subvencije koje bi ih motivisale. Naravno, ja to sada radim iz ljubavi i relaksacije. Bilo bi divno da postoji zdravo uspostavljen sistem u tom segmentu da ljude imaju neke garancije, da bi bili još više motivisani. Naši ljudi su vredni. Kada vide interes u nečemu, oni će se jako potruditi oko toga. Gledam ljude iz mog okruženja kod mene u selu koliko su samo vredni i koliko se bore. Kada bi imali male podsticaja, to bi bilo još ozbiljnije i bolje. Tu je budućnost ovog prostora, jer smo mi zemlja koja nije toliko iskvarena, čije zemljište nije otrovano. Tako da možemo da se posvetimo proizvodnji hrane. Svi smo fokusirani na zdrave načine ishrane, na organsku proizvodnju, a za to imamo puno prostora. Treba ljude motivisati da se što više baziramo na zdrave stvari. Da bi vodili zdrav život, a jedan od glavnih segmenata je ishrana", zaključio je on.
NE PROPUSTITE
