Svojevremeno jedan od najpoželjnijih srpskih rukometaša u čijem su se zagrljaju našle mnoge poznate i anonimne lepotice, a danas igrač sarajevske Bosne Petar Kapisoda (35), već dugo živi miran i povučen život daleko od javnosti. Otkako je 16. marta 2010. godine njegov život promenila velika porodična tragedija nakon što je njegov brat od strica Filip Kapisoda ubio svoju devojku Kseniju Pajčin, a potom izvršio samoubistvo, ovaj stameni sportista preživljavao je najteže dane u životu. Jedini tračak svetlosti u njegov život unela je voditeljka televizije OBN Dejana Rosuljaš (27) sa kojom je počeo da se zabavlja baš u tom bolnom periodu. Rukometaš i njegova draga upoznali su se nedugo nakon što je Petra zadesila ogromna nesreća budući da je trebalo da bude gost u njenoj emisiji Dejana Talk Show, a sticajem nesrećnih okolnosti, bio je primoran da otkaže svoje učešće. Ipak, njih dvoje su se videli nekoliko nedelja kasnije kada se Kapisoda vratio iz rodnog Cetinja.
- Bio sam potresen, jer je to ogroman gubitak za mene i moju porodicu i tada nisam bio prijatno društvo. U Sarajevu nisam imao nikog svog na koga bih se oslonio, sa kim bih mogao da popričam. Čuo sam se s Dejanom i odlučili smo da popijemo kafu. Ona je bila prva osoba koja mi je izjavila saučešće. Olakšala mi je bol. U svemu me je razumela i time me je kupila, ostala je uz mene kada mi je bilo najteže i to mnogo cenim – priča Petar koji ne skriva emocije i ranjivost, a koji je svoju dragu osvojio harizmatičnošću i snagom.
- Bio je tako iskren, što me je oduševilo. Naši prvi sastanci su bili obeleženi dugim razgovorom. Čini se da smo se lako poverili jedno drugom. Istinoljubivost, da ne kažem naivnost, krase našu vezu i danas i imamo odličnu komunikaciju. Veže nas prijateljstvo i odanost, tako da nema razloga da ne uspemo. Tek dvadesetak dana smo bili u vezi kada mi je rekao da me voli. Izgledalo mi je potpuno neverovatno. Mislim da je u tako kratkom periodu nemoguće nekoga zavoleti i te reči sam pripisivala njegovoj ranjivosti. Ipak, nakon pola godine znala sam da me voli i da to nisu bile samo reči – kaže Dejana, a njen izabranik ističe da je teško puštao ljude u svoj svet dok nije sreo Dejanu.
- Kod ljudi me strašno odbija primitivizam, nekultura, nevaspitanje, a ona je sve suprotno od toga. Prefinjena je, dobro vaspitana, pametna, što je danas retkost i zato mi se uvukla pod kožu. Vrlo brzo sam shvatio da je volim i nije mi bilo teško da joj to i kažem. Bio sam potpuno siguran u svoja osećanja, a nju je lako voleti. Zajedno smo petnaest meseci i pre svega smo pravi prijatelji. Možemo da razgovaramo o svemu, bez rezerve i to je super. Uživamo u malim stvarima, podjednako u popodnevnoj kafici napolju, kao i u onoj koju sami kuvamo kad smo kod kuće. Stalno idemo u bioskop, uživamo u šetnji, idemo na planinu, bazen, a imamo slične afinitete i kada je u pitanju izbor muzike, filmova i odeće. Neretko u kupovini posegnemo za istim stvarima i to je super, jer sitnice čine život – priznaje rukometaš, a Dejana otkriva da jedno drugo često obraduju romantičnim gestovima ili poklonima.
- Mnogo razgovaramo, a što je veoma bitno i kad ćutimo ne osećamo se neprijatno, jer nam je prijatna i ta tišina. Čini mi se da mogu predvideti neke njegove reči, postupke, gestove, a da ništa ne kažemo. Za deset godina među nama možda neće biti ista strast, ali može biti još veća ljubav, poštovanje i prijateljstvo od onog koje sada imamo. U vezama, a mislim da je tako u u braku, vrlo je bitna posvećenost. Oni momenti koji odnos na početku čine zanimljivim, trebalo bi da se uvek zadrže. Bitno je uvek se truditi – napominje Dejana i priznaje da su se verili, ali i da još nisu iskusili zajednički život.
- Duboko smo bliski. Pošto smo i komšije, provodimo mnogo vremena zajedno, ali se još nismo odlučili na taj korak. Nešto mora ostati i za brak – zaključuje Dejana.
Moni Marković
